Борба против Јеховиних сведока: Русија забранила америчку секту

05-05-2017 12:15:22 | | фото: Getty Images/ vostok.rs |

Дописник „Руске речи“ је био једини новинар који је посетио конгрес Јеховиних сведока, верске организације која броји око осам милиона чланова широм света. Министарство правде Русије је 20. aприла ову организацију прогласило екстремистичком.


Руске власти нису никада биле пријатељски расположене према Јеховиним сведоцима.Јеховине сведоке су у прошлом веку у Русији у најбољем случају игнорисали. У најгорем – забрањивали. Стаљин је 1951. године чак протерао у Сибир 8 хиљада њих, у то време 80% чланова заједнице у СССР.

Јеховини сведоци, међутим, најновији напад на њих оправдано сматрају још озбиљнијим, јер сада је 165 хиљада људи проглашено ван закона. Последњих година је неколико регионалних конгрегација Јеховиних сведока потпуно угашено, а преко 60 њихових књига је проглашено за екстремистичке материјале. Министарство правде Русије је 15. марта поднело тужбу Врховном суду, тражећи да се организација забрани као екстремистичка.

У Министарству правде су за „Руску реч“ објаснили да се тужба оснива на штампане материјале који наводно прокламују супериорност Јеховиних сведока над другим религијама и оправдавају насиље према следбеницима других религија. Истог дана је заменик министра правосуђа Сергеј Герасимов наложио обуставу свих активности Јеховиних сведока у земљи до одлуке суда.

Главни аргумент представљен током судске расправе која је трајала скоро месец дана биле су десетине пресуда против регионалних одељења Јеховиних сведока на које управни административни центар цркве није никако реаговао.

Адвокати који представљају Јеховине сведоке у Русији истичу да регионалне конгрегације не шаљу извештаје центру, па одлуке против њих не могу служити као основа за забрану свих Јеховиних сведока. Штавише, Административни центар никада није био укључен у овим судским расправама и никада није добио никаква упозорења од Министарства правде.

Административни центар је, међутим, зауставио доставу у Русију штампаних материјала који су се нашли на листи екстремистичке литературе. Покушај да се организација забрани изненадила је чак и најверније властима чиновнике и друштвене делатнике.

Максим Шевченко, члан савета при председнику Русије за развој грађанског друштва и права човека, председник Центра за стратешка истраживања религије и политике савременог света, рекао је да се тужба коју је поднело Министарство правде коси са свим основним начелима слободе мишљења.

„Тешко да се за Јеховине сведоке може рећи да су екстремистичка организација“, рекао је. „Никада нису организовали терористичке нападе нити су позивали на незаконите акције. Често их оптужују да представљају своју религију као апсолутну истину, али многе цркве тако поступају. Мислим да је прави разлог овог прогона чињеница да раде по принципу 'од човека до човека' и представљају озбиљну конкуренцију Руској православној цркви у неким регионима. Очигледно је да иза целе приче стоји Московска патријаршија и највиши чинови у специјалним службама“.

Добро чуванакраљевина


Руски „Административни центар Јеховиних сведока“ се налази у Санкт Петербургу. Покушао сам да им се јавим још док је трајао судски процес, али тек након захтева за суспензију из Министарства правде. Окренуо сам број који сам пронашао на њиховом сајту и, на моје изненађење, канцеларија је била отворена, а са друге стране линије ме је поздравио љубазан мушки глас.

Рекао сам му да желим да посетим окупљање Јеховиних сведока у Москви. Иако је суспензија подразумевала и отказивање свих састанака, човек ми је дао адресу у Москви: Михалковскаја улица 36, „сваке суботе и недеље“.

То је само неколико минута хода од метро станице Коптјево, 12 километара од Кремља. Двоспратна зграда је 20-их година прошлог века била Дворац културе за раднике фабрике текстила. Сада је у приватном власништву.

Јеховини сведоци зову овај простор „краљевскидвор“ и очигледно је да поседују целу зграду. На улазу стоји неколико десетина људи. Чувари у црним оделима (они су и чланови конгрегације) ускоро постају сумњичави и одводе ме у страну да ме питају која је сврха моје посете. Али дозвољавају ми да уђем.

Getty ImagesGetty Images

Дворана која може да окупи 300 људи је препуна и тешко налазим место у задњим редовима. Пре него што сам сео пришао ми је јак мушкараца са ожиљком преко целог лица, разводник Анатолиј (прочитао сам на плочици коју носи на грудима). Испитује ме десетак минута, ко сам, шта сам, где живим, да ли сам новинар. Ја сам заправо једини новинар у просторији, новинар на тајном задатку.

Анатолиј ме упозорава да не смем да фотографишем. Пита ме како сам сазнао о овом окупљању. Имам среће – ово није само редовна црковна служба, ово је посебна конвенција која се одржава двапут годишње и на којој присуствује читаво руководство.

У овој дворани – ово је очито мања дворана – гледамо само видео пројекцију на екрану, а сам се састанак одвија у главној дворани на другом спрату, у којој је још више људи. Анатолију се допадају моји одговори, али препоручује ми да наставимо разговор након конвенције.

Безгранична захвалност

Два мушкарца седе на сцени један наспрам другог и глуме браћу. Жена млађег је озбиљно болесна, неће преживети без трансфузије крви, забрањене Јеховиним сведоцима. Млађи брат тражи савет старијег.

„Треба ми савет паметног човека.“ Разговор се завршава поукама старијег: „Најважније је очувати веру у Јехову. Чак и ако твоја жена умре, Јехова јој може вратити живот“, каже глумац на екрану. Публика тапше.

Скоро свако има у рукама Библију и нотес да хвата белешке. Последњи говор привлачи посебну пажњу. Држи га Николај, путујући надзорник. У хиерархији Јеховиних сведока путујући надзорник контролише неколико локалних конгрегација, од којих свака броји између 50 и 100 људи, дели савете својим следбеницима и живи од њихових донација.

Николај изгледа као члан Комсомола – неговани млад човек сјајних очију. Прави дуге театралне паузе и говори драматичним гласом о најгорем греху – невери – и како га избећи. Николај упозорава конгрегацију: „Јехова ће врло ускоро уништити стари свет,свет неправде,и само они који нису скренули с пута вере биће награђени.“

На крају говора Николај позива конгрегацију да почне да пева „Песму 43“ (Бдимо, стојмо чврсти, јаки“), која прилично подсећа на Марсељезу. Након тога се надзорник обраћа публици са питањем: „Хоћемо ли као израз наше захвалности дати скроман прилог организаторима ове конвенције?“ Пролома се громогласан аплауз.

У дворани стоје две велике кутије на којима пише „Донације за глобални циљ“. Јеховини сведоци, који, искрено речено, не изгледају ни преплашено ни под хипнозом, добровољно стављају новац у кутије. Нисам успео да сазнам укупан износ донација, али многи су били врло дарежљиви, дали од 1000 до 5000 рубаља (односно, између 17 и 88 долара).

Илустрација: Александар Артеменков/TAССИлустрација: Александар Артеменков/TAСС

Апокалипса данас

На улици ме уочава разводник Анатолиј. Пита ме да ли желим да сазнам више о Јеховиним сведоцима и да ли сам ожењен. Касније сазнајем да се чак и потенцијалним члановима саветује да не ступају у брак са неверницима. Затим размењујемо телефонске бројеве.

Упознајем се и са Јекатерином, средовечном женом са којом се договарам да ћемо отићи на једну од чајанки Јеховиних сведока које се одржавају сваког викенда. Она ми каже да црква много тога забрањује: не смете радити у влади, учествовати у митинзима (било опозиционим, било провладиним), служити у војсци, устајати када се интонира државна химна, па чак и издавати звуке док водите љубав.

Питам је како је она доспела у Јеховине сведоке. Одговара ми да је једном пре много година, након што ју је очух претукао, седела на поду и у очају се молила Богу. У том је тренутку зазвонило звоно на вратима – били су то Јеховини сведоци. Узела је од њих две књиге које су промениле живот и њој и очуху. Сада заједно иду од стана до стана и говоре људима о Јехови, нуде им те књиге.

Истинита или не, ово је типична прича о иницијацији коју можете чути од готово сваког следбеника. Оснивач Јеховиних сведока, амерички судија Џозеф Ратерфорд, написао је да је до нове вере дошао на сличан начин. Као студент правних наука је покушавао да заради продајом никоме непотребних јефтиних књижица. Његови потенцијални купци су га често терали дођавала, па је сам себи обећао да ће једног дана, када буде добро зарађивао, куповати књиге од младих продаваца.

Испунио је своје обећање, а испало је да су прве књиге које је купио били неки радови истраживача Библије. За Рутерфорда је то био знак да се и он целосно посвети Богу. Јекатерина ми такође каже да од дељења књига она ништа не зарађује – штавише, сваки месец донира од 50 до 100 долара за „глобални циљ“.

Од мене ништа није тражила, иако, искрено говорећи, никада нисам отишао на „чајанку“ како сам обећао. Следећих неколико дана Јекатерина ме је обасипала порукама које би се неупућенима учиниле као потпуне бесмислице:

„Немој бити огорчен. Са нама се остварују сва пророчанства.“ „Оно што сам покушала да ти испричам је Откривење у изворном облику. Антихрист је међу нама, одбројавање је почело.“ „Само да знаш: свих пет филмова о Терминатору су снимили амерички месијански Чивути“. „Знам истину већ 20 година, и још увек због тога желе да ме стрпају у лудницу.“

На дан терористичког напада у Санкт Петербургу Јекатерина ми је написала: „Откривење, поглавље 15:2 Прочитај га. Говори о мору стакла и ватре.“ Не могу да кажем да код ње има нечег екстремистичког. Тек малени ментални поремећај.

„Нећемо одустати“

Одувек су вођенедебате о томе јесу ли Јеховини сведоци секта или само група превараната. Али сада су суочени са прогоном због потпуно другачијег злочина за који могу бити осуђени и на шест година затвора. Владимир Рјаховски, члан Стручног савета Комитета Државне думе за друштвене и верске организације верује да је прогон неизбежан.

„Многи кажу да до тога вероватно неће доћи. Ја кажем да сигурно хоће. 2009. године је забрањена локална конгрегација у Таганрогу. Окупљања су се наставила и суд је трајао од 2012. до 2015. Нека се завршило само новчаним и условнимзатворскимказнама, али то су осуђујуће пресуде. Сада је све озбиљније. И не ради се само о локалној заједници. Ради се о целојРусију.“

Јавио сам се разводнику Анатолију да га питам шта ће сада, када је суд заувек забранио Јеховине сведоке.

„Молићемо се Богу“, одговорио је. „Сви који су икад покушали да нас униште су лоше завршили. Хитлер је хтео да нас спали у пећима. Стаљин је хтео да нас пошаље да трунемо у Сибиру. Где су они сада? Они су проклети, а ми живимо. Преживећемо. Нећемо одустати.“

Упитао сам га: „Како ће изгледати то 'неодустајање'?“ Анатолиј ми није одговорио. Рекао ми је да руководство Јеховиних сведока има месец дана да се жали на пресуду Врховног суда. И учиниће то без икаквог насиља или екстремизма.

Јевгениј Левкович,
Руска реч