ГРУ, „Алфа“ и „Вимпел“: најпознатији руски специјалци

11-05-2017 07:12:46 | | Припадници руских снага за специјалне намене на антитерорист |

„Руска реч“ прикупила је податке из јавно доступних извора о најпознатијим тајним операцијама које су извршили припадници совјетских и руских специјалних снага. Међутим, већина информација о овим догађајима и даље се сматра државном или војном тајном, тако да не можемо потврдити да су сви изнети наводи у потпуности тачни.


Совјетске специјалне снаге оформљене су одмах по окончању Великог отаџбинског рата, а највише су биле ангажоване у тајним операцијама спровођеним широм света.

У почетку, 1949. године, основан је Спецназ ГРУ, јединица у саставу Главне обавештајне управе (ГРУ) Министарства одбране која се касније развила у врло разуђену структуру сачињену од бројних група, од којих је свака била обучена за извршење специфичних задатака.

И СССР и Русија имали су јединице оспособљене за дејства под водом, на Арктику, у планинским областима, али и у иностранству, где су понекад добијале задатке који су укључивали обарање актуелне власти.

Пошто су све активности специјалних јединица обавијене велом тајне, можемо да говоримо само о оним најпознатијим, о којима постоје подаци објављени у медијима.

Сламање Прашког пролећа

Прва велика акција совјетских снага за специјалне намене обављена је 1968. године, када је Москва одлучила да оконча дешавања позната као Прашко пролеће и да у Чехословачку пошаље војнике земаља Варшавског пакта. Припадници јединице Спецназ ГРУ добили су задатак да заузму прашки аеродром.

Током ноћи 21. августа 1968. године посада једног совјетског путничког авиона затражила је дозволу за принудно слетање на аеродром у Прагу, наводно због квара на мотору. Када је авион слетео, из њега су изашли совјетски командоси и без испаљеног метка заузели аеродром и преузели контролу лета.

Истовремено, специјалци који су у Праг стигли неколико дана раније, успоставили су контролу над кључним тачкама у граду.

Само неколико сати после 
заузимања аеродрома, совјетски падобранци су својим борбеним возилима опколили зграду Централног комитета Комунистичке партије Чехословачке, где се управо одржавао хитан састанак. Целокупно партијско руководство је том приликом ухапшено и спроведено у Москву.

Отмица америчког хеликоптера у Камбоџи

Исте године, група од девет специјалаца, припадника Спецназ ГРУ, успела је да се пробије у тајну америчку ваздухопловну базу у Камбоџи.

У бази су били смештени најновији јуришни хеликоптери „Супер кобра“, опремљени најмодернијим системима за навигацију и вођеним ракетама.

Операција је трајала само 30 минута, што је било довољно да се један од ових хеликоптера отме од Американаца и довезе до Вијетнама, док су остали уништени на земљи. Током акције убијено је или рањено 15 војника армије САД.

Према руским изворима, Американци су тек после много година сазнали да су напад извршиле совјетске специјалне јединице и то само зато што су неки припадници КГБ-а одали ове тајне податке.

Палата Хафизуле Амина у Авганистану

Своје највеће успехе совјетске јединице за специјалне намене оствариле су у Авганистану, где су успешно обавиле бројне задатке у сарадњи са осталим војним формацијама.

Једну од првих, уједно и најтежих операција извео је новоформирани „муслимански батаљон“ ГРУ, сачињен од припадника народа централне Азије, а задатак му је био да помогне КГБ-овим групама „Алфа“ и „Зенит“ да освоје палату Таџ-бек, резиденцију авганистанског председника Хафизуле Амина, а да њега ухапсе.

Ова акција, позната и по свом кодном називу „Шторм-333“ („Олуја-333“), до данас је остала једна од најпознатијих операција совјетских и руских командоса.

Непосредно пре операције извршене 27. децембра 1979. године неколико војника „муслиманског батаљона“ инфилтрирало се међу чуваре председничке палате. Циљ им је био да неутралишу обезбеђење објекта и помогну припадницима јединица „Алфа“ и „Зенит“ у освајању палате.

Операцију је наизглед било немогуће извршити, јер је мали број совјетских специјалаца требало да се сукоби са 1.500 авганистанских војника, укључујући и личну Аминову гарду.

Током овог напада совјетска страна изгубила је само шесторицу војника.

„Револуција“ у Летонији и „саботажа“ нуклеарне електране

Искуство стечено у рату у Авганистану показало је да СССР стално мора да унапређује способност својих специјалних снага, како би се спречили покушаји антисовјетских саботажа у земљи и иностранству. Зато су власти СССР-а у оквиру КГБ-а основале групу „Вимпел“ („Заставица“), одувек сматрану елитном, чак и по строгим стандардима који важе за специјалце.

„Вимпел“ је спровео чак и једну симулацију преврата чији је циљ био „обарање власти“ у тадашњој Летонској ССР и „неутрализација локалних безбедносних служби“, у овом случају летонског одељења КГБ-а.

Локални КГБ био је свестан планова „Вимпела“, али није могао ништа да учини да их спречи.

Учесник ове акције, чији је кодни назив био „Ћилибар-87“, руским медијима је изјавио да је том приликом било ангажовано десет група јединице „Вимпел“, од којих је свака извршавала посебан задатак и сви они су на крају успешно обављени.

Једна од група требало је да ухапси шефа локалног одељења КГБ-а. То су и учинили у његовом стану, пошто су одврнули сијалице на степеништу зграде.

„Исто смо планирали да урадимо и са начелником летонског КГБ-а, али смо одустали“, 
рекао је један од учесника. „Уместо тога, фотографисали смо га кроз нишан пушке, а затим смо му показали снимак уз речи: ‚Погледај, био си на ивици смрти.‘“

Судећи по расположивим подацима, на листу задужења „Вимпела“ током времена је стављена и заштита најважнијих постројења. На пример, под надлежност јединице потпале су нуклеарне електране и њени припадници желели су да утврде слабе тачке ових објеката.

Тако су 1988. године специјалци „Вимпела“ успели да за само 42 секунде уђу у Белојарску нуклеарну електрану, док је само 
планирање операције трајало више од месец дана. Због тога што је упад врло лако извршен, измењен је систем заштите најважнијих инфраструктурних система.

Нове специјалне јединице

Најновије и најтајанственије јединице руских командоса носе једноставан назив, Снаге за специјалне операције (ССО). Постоје подаци да су основане 2009. године, а њихове редове попуњавају искусни војници, некадашњи припадници других јединица.

Према неким руским медијима, припадници ССО учествовали су у борбама у сиријском граду Палмира.

Сајт 
Lenta.ru тврди да су руски специјалци били ангажовани против терориста у различитим деловима света – од северне Африке до Авганистана, као и у неким бившим совјетским републикама у централној Азији.