Србија спремна за дипломатску борбу у Унеску о Косову
Ако Приштина одлучи да ове године обнови захтев за пријем у Унеско, Србија је спремна за дипломатску борбу како би такву правно, политички, културно и морално неприхватљиву акцију спречила, каже амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић.
Он је за приштински лист на србском језику „Јединство“ рекао да је предуслов за успешно наступање — свесрбско јединство, то јест да се, као у завршној фази кампање 2015, окупе и координирано делују све државне и друштвене институције, као и СПЦ.
„Има најава да се власти у Приштини носе са мишљу да ове године обнове захтев за пријем ’Косова‘ у Унеско. Такву амбицију је, поред осталих, недавно у Комитету за спољне послове Европског парламента саопштио и министар иностраних послова Енвер Хоџај. То, наравно, још увек не значи да ће захтева и бити“, наводи Танасковић.
Према његовим речима, поједини тамошњи аналитичари, а и страни саветници, сматрају да би подношење захтева било крајње ризично, будући да на самом Косову нису извршене неке правне и институционалне радње, првенствено у вези са институционалном заштитом србског културног и духовног наслеђа, које би захтев учиниле кредибилнијим.
„А и донекле промењене међународне околности, као и расположење у самом Унеску, не погодују стављању на дневни ред Организације једне овако запаљиве политичке тачке. Ако у Приштини, ипак, буде одлучено да се покуша с подношењем захтева, Србија је, наравно, спремна за дипломатску борбу како би такву правно, политички, културно и морално неприхватљиву акцију спречила“, истиче амбасадор.
Како објашњава, с обзиром на важећу процедуру утврђивања резултата гласова у Унеску, која предвиђа да се гласови уздржаних не узимају у обзир, па је она за Србију у овом случају неповољна, постоји могућност да Косово добије потребне две трећине гласова.
„Подједнако је реална, а можда у овом тренутку и реалнија, могућност да не добије. Оваква изјашњавања 195 држава чланица на заседању Генералне конференције Унеска увек су крајње неизвесна, што је показало и претходно, кад су ’Косову‘ недостајала само три гласа“, напомиње Танасковић.
Он каже да има наговештаја да би неке земље могле да промене страну у односу на гласање од пре две године, чак и код неких држава за које се сматра да је њихов став у вези са питањем Косова, укључујући и његов пријем у међународне организације, непомерљиво утврђен.
„Јер, Унеско није исто што и Олимпијски комитет или Светска банка. Бар досад, у овој организацији није могло баш све да се оствари политичким притиском, уцењивањем или, напросто, куповином“, појашњава амбасадор.
Евентуалним пријемом Косова у Унеско, сматра он, била би свакако створена нова ситуација у погледу формалног статуса наших средњовековних светиња и универзално вредних културних споменика, али им тиме не би могла бити порекнута припадност србској културној традицији.
Како каже, у документима Унеска наше наслеђе би било третирано у складу са територијалном припадношћу, као културна добра на Косову, у том смислу само условно косовска, а никако албанска.
„Био би то веома неповољан развој догађаја с потенцијално тешким последицама, јер би се приштинске власти и институције свакако упустиле у систематску злоупотребу измењеног административног статуса наше културне баштине ради њене ’косовизације‘, односно уграђивања у непостојећи, синтетички ’културни идентитет Косова‘, уз стални притисак на верничке, свештеничке и монашке заједнице“, истиче Танасковић.
Он указује и да је битан сегмент националистичког пројекта стварања албанске државе на КиМ — ретроактивно конструисање континуитета њеног културног идентитета који, као ни историјски и политички континуитет, не постоје.
Упитан какве би све последице по Србију и србски идентитет имао пријем Косова у Унеско, одговара да су србски народ и његов идентитет преживели и тежа искушења.
„Срби су у свему битном остали Срби и после пет векова османлијске, муслиманске власти. На то треба да рачунају сви они који би да избришу србско име или да укину србско постојање у историјским србским земљама“, закључио је Танасковић.
Танјуг
