Слика се умом схватити не може

29-10-2014 11:38:52 | | / mojenovosti.com |

Често се дешава да социолошка истраживања која спроводе научници на универзитетима Америке, Европе и Русије имају не само научни, него и практичан значај. У датом случају реч је о помоћи коју треба пружити специјалистима тржишта слика како да правилно одреде цену, како да се најбоље оријентишу, чиме и како да привуку купце, а посбено оне лепшег пола.


Није тешко замислити познату ситуацију: дама само што не вуче за рукав свога каваљера да оду у музеј или галерију слика не обраћајући пажњу на његово противљење.

Ако је веровати резултатима објављеним у часопису Psychology & Marketing којима су представљени експерименти научника Мичигенског универзитета, за разлику од своје друге половине представници слабијег пола више су наклоњене уметности, чешће говоре о лепом и више воле да га доживе и виде у свом окружењу.

Структура мозга мушкараца и жена

Научници стално ломе копља око тога какав склоп мозга мушкарца и жене.

Сада преовлађује таква тачка гледишта по којој мозак представника обе половине човечанства, иако се не разликује један од другог, оно у сваком слуачају ради на различите начине.

Као очигледни докази овој тези могу послужити истражиавања америчких научника по којима се мушкарци и жене различито односе према уметничким делима, а посебно према сликарским радовима.

Та разлика се састоји у дубини перцепције: ако жену занима сама слика и њен сиже, мушкарца више интересује, ако можемо тако да се изразимо, окружујући фон. На пример, рам којих све нијанси на њему нема, затим ствари које нису у некој тесној вези са самим платном, и коначно - само име живописца.

Више се цени рад зрелог сликара него почетника

Једном речју, истраживачи закњучују да мушкарци пре свега цене и обраћају пажњу на „бренд“ сликара.

Група истраживача на челу са Стефани Монгусом показала је пред 518 посетилаца две непознате слике . Један од аутора је био сликар који се том уметношћу бави целог свог живота стварајући уникатна дела. Други је почетник и тек недавно је први пут узео кичицу у руку.

Показало се да дело сликара са дугим искуством оставља код посматрача пријатнији утисак, при чему се такав однос не фромира према њему као личности, него према његовој слици.

Учесници експеримента су у огромној већини више пожелели да купе рад тог искусног сликара спремни да га плате и највишом ценом.

Мушкарци више обраћају пажњу на „бренд“ слиакара, а жене на уметничку вредност саме слике

Између мушкараца и жена је устаљен различт однос према сликама . За представникје јаче половине човечанства одлучујући фактор приликом оцене платана је ауторски бренд.

Резултате овог есперименте су потврдила и друга истраживања из којих се може закључити да приликом доношења решења мушкарци се више ослањају на већ познате факторе. Кад је слиакарство пак у питању, то је пре свега име сликара.

Жене такође узимају у обзир биографије сликара, али код њих преовлађује сама уметничка вреднсиот слике.

Стефани Магнус је изјавио за часопси New York Magazin :
„Жене више желе да прођу кроз сложени процес правог вредновања и оцењиавња неког уметничког дела.

Што се пак мушкараца тиче, они могу рећи:

-Тај момак је велики сликар, зато ћу купити његову слику.

Истраживања научника Мичигенског универзитета имају не само теоријски карктер него и практичан значај. Закључци до којих су дошли могу послужити специјалистима тржишта уметнина које се процењује на 64 милијарде долара, да правилно одреде цену дела приликом трговине.

Бранко Ракочевић