Најпознатије мисије чувеног генерала КГБ-а Јурија Дроздова
Легендарни генерал КГБ-а, којег су увелико ценили и савезници и супарници СССР-а, учествовао је у неким од најважнијих совјетских мисија у иностранству и надгледао је велику мрежу шпијуна широм света.
Генерал Јуриј Дроздов, мајсторски шпијун који је био задужен за велику мрежу агената КГБ-а у иностранству токомхладног рата,умро је у Москви 21. јуна.Имао је 91 годину.
Дроздов, од којег су страховали и истовремено га јако поштовали и московски савезници и супарници, имао је каријеру дугу готово четири деценије.
Након што је завршио Војни институт страних језика 1956. године, придружио се обавештајној служби. Његов први задатак био је у Источној Немачкој, где је учествоваоу неколико важних мисија, блиско сарађиваоса тајном полицијом Штази.
У КГБ-у је Дроздов био одговоран за оперативни рад са такозваном јединицом „илегалаца“, која се састојала од шпијуна који су живели и радили у иностранствупод лажним именима и биографијама.
То се сматрало једним од најзахтевнијих и најважнијих задатака спољнеобавјештајне службе КГБ-а.
Размена Абел - Пауерс
Најпознатија мисија Дроздова била је размена совјетског обавештајцаРудолфа Абела за америчког пилота Френсиса Гарија Пауерса.
Рудолф Абел (право име Вилијам Аугуст Фишер) је радио као шпијун за Москву у САД-у од 1948. године, а ухапшенје 1957. године.
Одбио је сарадњу са америчким властима и осуђен је на 30 година затвора. СССР је активно покушавао да га ослободи.
Абел се из затвора дописивао са тајним сарадницимасовјетске обавештајне службе. Најважнији од њих је био његов „рођак“Јуриј Дроздов.
Москва и Вашингтон суконачно одлучили да ће Абела заменити за Пауерса, који је заробљен 1960. године, док је летео над совјетском територијому шпијунском авионуU-2 којису срушиле совјетске противваздушнеснаге.
Размена је одржана 1962. године на Глиникском мосту, још познатом као „Мосту шпијуна“, на граници између Источне и Западне Немачке.
Операција Олуја-333
1979. године су совјетске власти одлучиле да уклонеавганистанског председника Хафизулаха Амина, због његове повезаности са САД.
Операција је поверенаКГБ-у и специјалним јединицама совјетске војске. Дроздов је одиграо велику улогу у нападу на Аминов дворац.
Напад је изведен27. децембра1979. Оперативци СССР су заробили председника Амина, већи део чувара дворца је убијено, око 150 је заробљено. Истог дана је објављено да је Амин умро.Касније се Дроздов у својим мемоарима присетио штаму је совјетски вођа Јуриј Андропов рекао у телефонском разговору непосредно пре операције: „Ми ово не желимо, али морамо.“
Убрзо након овог је избио десетогодишњи авганистанско-совјетски рат.
Рођење КГБ-овог Спецназа
Инспирисануспешним нападом на Аминов дворац, Андропов је затражио да се оснује елитнајединицаспецијалних снага КГБ-а. Дроздов је подржао идеју и 1981. је основана група „Вимпел“.
Специјалност ове групе су биле акције у иностранству. Била је задужена за дубоко продирање на туђу територију, тајне акције, заштиту совјетских амбасада и активацију шпијунских ћелија у случају рата.
Дроздов је постао и ментор и вођа ове нове елитне силе.
Поштовање од стране супарника
Дроздова су увеликоценили непријатељи СССР-а. Западни медији су га звали „легендарним шпијуном“, док је енглески писац и бивши шпијун ФредерикФорситрекао да је Дроздов био један од најзначајнијих руских шпијуна.
Учествоваоје у неколико специјалних операција, аливећина информација о његовим мисијама је идаљеповерљива. Међутим, познато је да је Дроздов био на тајним шпијунским мисијама у Киниод 1964. до 1968. и у САДод 1975. до 1979.
Артјом Курејев,
Руска реч
