Руско-кинеско приближавање трн у оку САД
Америка је дуго имала користи од међусобног неповерења између Кине и Русије, али би била велика америчка грешка да не види да се свет променио
Барак Обама и Владимир Путин поздравили су се и разменили неколико речи на јучерашњем самиту у Пекингу, али њихов кратак разговор док су чекали групно фотографисање није био довољан да размене ставове ни о једном од горућих светских проблема. Њихов домаћин, кинески председник Си Ђинпинг, говорио је о будућности азијско-пацифичког региона, а питање које би шефа Бела куће морало највише да занима јесте колико ће јако у тој будућности бити недавно успостављено партнерство Москве и Пекинга, од чијег је међусобног неповерења Америка годинама профитирала.
Самит лидера 21 чланице Азијско-пацифичке економске сарадње окупио је председнике САД, Русије и Кине у тренутку када између Москве и Вашингтона тиња нови хладни рат због кризе у Украјини, а између Русије и Кине јача сарадња конкретизована уговором о испоруци гаса вредним 400 милијарди долара. Ипак, како пише „Њујорк тајмс”, Обама је окружен бројним спољнополитичким саветницима који не увиђају да се свет променио и који сматрају да је приближавање Русије и Кине – много буке ни око чега. Они верују да између Москве и Пекинга влада зазор попут оног за време хладног рата и да зато САД не треба да се брину. Сећамо се да је некадашњи државни секретар Хенри Кисинџер врло мудро закључивао о ривалству Пекинга и Москве за утицај у комунистичком свету и да је њихово хладноратовско такмичење искористио за америчку корист. И данас велики број америчких дипломата тврди да Кина и Русија не могу да буду савезници због сложених односа у прошлости, међусобног неповерења око стварних интереса друге стране, као и због руске анексије Крима и подршке побуњеницима у Украјини, док Пекинг инсистира на суверенитету и интегритету сваке државе. Има ставова да је Москва тек „млађи партнер” у овом односу јер је Русија на 10. месту највећих кинеских трговинских партнера, док су им САД на првом.
Међутим, ово би могла да буде још једна погрешна процена Вашингтона, попут оне дипломате Данијела Фрида који је говорио да се Кремљ нећка да призна Косово јер очекује нешто заузврат иако је Путин изјавио да је признање Косова опасан преседан који отвара пут сепаратизму широм света и да Москва неће признати једнострано проглашену косовску независност. Америка је досад исправно процењивала трзавице између Кине и Русије, али изгледа да сада наставља да на исти начин чита ситуацију која се у међувремену веома променила. Београд је управо такву грешку направио када је почетком деведесетих рачунао да ће и даље балансирати између САД и Москве, губећи из вида да је пао Берлински зид, као и да је Америка постала једина светска суперсила, а Јељцинова Русија економски и политички драматично ослабљена.
А данас руски амбасадор у Вашингтону Сергеј Кисљак каже да је уговор о продаји гаса „само почетак” сарадње између Москве и Кине, професор са Принстона Гилберт Розман да „више нема назад” у руском приближавању Кини, а Грејам Ал, стручњак за међународне односе са Харварда, да између Сија и Путина постоје и личне, пријатељске везе. Прва званична Сијева посета иностранству била је она зимској олимпијади у Сочију коју су западни лидери игнорисали. Обе земље у САД виде империјалистичку силу која се меша у послове других држава.
Међутим, амерички однос са Кином довољно је сложен и без троугла са Русијом. Јасно је да су САД, као сила која је већ успоставила доминацију и Кина, као сила која тек показује претензије у региону, ривали који ће одмеравати снаге. Кинеско оспоравање америчке превласти види се већ сада када је Пекинг почео да полаже право на острва Сенкаку која су под контролом Јапана, најблискијег савезника САД у региону. Кина жели да експлоатише нафту и у спорним водама Јужног кинеског мора, због чега је у сукобу са Вијетнамом, али и другим земљама региона. САД ће гледати да спрече садашњи однос снага, и то је извор нових сукоба. Званично, и Си и Обама кажу да су спремни да побољшају америчко-кинеске односе. Шеф Беле куће је на самиту казао да „САД поздрављају раст просперитетне, мирне, стабилне Кине”. Међутим, Си је истакао да зарад побољшања односа САД морају да прихвате Кину као равноправног партнера. Знамо да
САД у последњих 25 година никога нису морале да гледају као равноправног.
Иако Америка остаје највећа светска сила, Пекинг је, између осталог и текстовима у државним медијима, поручио Обами да у њему види „хромог патка” или председника који је де факто изгубио власт. Како оцењује Ши Јинхонгм, професор међународних односа на универзитету Реним у Пекингу, Си сада не мора ни у чему да попустити Обами јер зна „да Обама њему ништа не може да понуди” после недавне победе републиканаца у Конгресу, односно чињенице да законодавну грану власти преузимају конзервативци који се залажу за непопустљиву битку за превласт на Пацифику.
----------------------------------
Спорни споразуми
Кина је пре четири године претекла Немачку на месту највећег руског трговинског партнера. Размена је прошле године износила 90 милијарди долара, а ове године ће бити и већа јер су се због санкција смањили руски послови са Европом.
„Економске санкције и политички притисак отуђују Русију од Запада и гурају је ка Кини. Русија у Кини виде замену за западне кредите и технологију”, каже Сергеј Рогов, директор Московског института за студије САД и Канаде.
Аутор: Јелена Стевановић
