Миг 29 – руска петокрака и немачки крст

27-09-2017 01:19:46 | | фото: Трофеј/ vostok.rs |


Кад одрастеш уз Топ ган појма немаш ко је Иван

Иако су прави колекционари они макетари који склапају и фарбају авионе, ови метални модели који висе по киосцима у целофанским кесама стичу све више поклоника. Релативно јефтини и релативно квалитетни привлаче сиромашне колекционаре широм света. Тако се и код нас појавила едиција „Борбени авиони“ пољске фирме "Амерком". Нажалост у више размера: авиони из I и II светског рата у размери 1:72, а савремени борбени 1:100. Ако је већи бомбардер и 1:200. Но то је све због величине, паковања и дистрибуције, јер те „макете“ продају новински издавачи и диструбутери – брига њих за колекционарске размере 1:72, 1:48 итд. Тако кад ставите једног поред другог Спитфајера, Мига 29 и Аvакса они сви једнаке величине?! Но, дистрибутеру је једино битно да макета стане у формат часописа, тј. А4. Те макете су далеко од пластичних на склапање, али су ливене од метала па су трајне и не ломе се (баш лако) у транспорту, а неколико пластичних делова углавном морате сами да залепите. Спаковане су на картону и покривене блистером.


По продавницама се ту и тамо може купити још јефтинија макета Италери италијанско-француског издавача Г.Е. Фаббри (на слици изнад). Наравно, наш увозник играчака је знао шта се тражи у Србији – а тражи се Миг 29. И то обавезно руски, ако већ нема србског, тј. совјетски ако већ нема југословенског. И увезао је Мига са црвеном петокраком.

Нажалост Амеркому се не исплати да од Кинеза за овако мало тржиште наручи Мига са нашим ознакама, кад је много економичније да са трафика широм Европе покупи рестлове, тј. ремитенду како се то у новинском издаваштву назива (непродате примерке повучене са киоска), и да их утрапи нама. Јер ми нисмо ЕУ – иако „тек што нисмо“. Сад, да ли је ремитенда из Пољске, Украјине, Русије, Румуније... и није битно. Но, изгледа да их је највише са немачких трафика, јер је по киосцима Србије било убедљиво највише Мигова 29 са немачким ознакама! Наравно, ретко да коме треба Миг 29 са црним крстом, па тако ни нама. Истина, било је мало и совјетских (руских) са петокраком, јако мало. Толико мало да су препродавци тражили за 29-ку са петокраком 1000-1200 па и 1500 динара, иако је на киоску коштао 499 динара, исто колико и немачки „крсташ“. Ето их оба на слици испод.





То је тотално непоштовање купаца! То што нам практично продају половну робу, препаковану у нове кесе, као нову. Истина, часопис је штампан посебно за нас, али авај: ни у Србији ни у Русији се не пише "Mikoyan" – у азбуци нема ипсилона, а ни у Русији не постоји „y“. Па ни у „србској латиници“ на којој је одштампан часопис не постоји „y“. То би пре требало да зна наш дистрибутер него пољски. На крају крајева, и да пишу назив у оригиналу латиницом требало би Микојан! Уосталом скраћеница МиГ значи „Микојан и Гурјевич“! Тако сад поред руског Микојана са немачким ознакама стоји звезда петокрака?! Заиста „непоновљив модел“, зар не? Црвена петокрака у заглављу насловне стране, а унутра црни немачки крст?! Споља гладац, а изнутра... Тако се левате наивни купци. А по „Фејсу“ вапаји: „има ли где да се купи руски, код мене по кисцима једино немачки“? Има – у Русији! А у Србији, зна се – немачки?! Истина, руског је, кажу, било у... Алексинцу?!

Али посебно је „непоновљив“ Ф-14 Томкат који је „ослободио Косово од српске чизме“. Истина, наводна „грешка преводиоца“ је накнадно исправљена – али једино за тржиште Србије. У осталим земљама се и даље дистрбуира Томкет „ослободилац“ (погледајте текст о томе). Због свега тога, купите Италеријевог Мига 29. Ем је знатно јефтинији, ем је руски, а у часопису није битно шта пише и како пише – ионако није на србском. Сам модел је одлично урађен, поприлично тежак, детаљан и одлично офарбан – а јефтин (на слици испод). Истина, стајни трап је увучен, али када макета стоји на постољу, као да је авион у лету, логично је да се точкови не виде. А коме треба Миг 29 са нашим ознакама нека купи пластичну макету и нека је сам састави. О томе другом приликом, јер су праве авио-макете од пластике.


Све у свему, наставимо ли да „захваљујемо“ Амеркому што нам уваљује половњаке, узима паре и још нас вређа, проћи ћемо као са Заставом 101 Деагостини – неки „стојадин“ са црним пластичним ретровизором и чак неофарбаним огледалом, а други се „хромираним“ ко што и треба, зависно са којих трафика Европе је стигао. „Фићу“ са комби точковима да и не помињемо. Али нас Деагостини бар не понижава док нас дере „половњацима“. Ваљда што је централно складише ремитенде за Балкан у пријатељској Грчкој.
И на крају, да не буде баш преоштра критика: Амерком авиони су углавном (како који – нису сви једнако квалитетни, иако исто коштају!) задовољавајућег квалитета – за разлику од полицијских и такси возила истог издавача! Од тих Амерком возила бољи су чак и (понеки) Дегостини „Легендарни аутомобили“.
Можда вам све ово делује као претеривање, као „случајно“, али верујте да у пропагандном рату који вечито траје ништа није случајно – тако се упорно, трајно и систематски испира мозак и трују генерације. Зар заиста мислите да је случајно што и поред силних вапаја наших љубитеља авијације: „дајте нам Русе“ и „хоћемо руске моделе“, Амерком форсира америчке „ослободиоце“ и понеког енглеског, немачког... а од руских једва два-три?! Ако су из II светског рата представљени и неки авиони који нису ни омирисали барут, камо су нестали „штурмовици“, „лавочке“, „петљакови“, „јакови“.... Највећи савезнички ас II светског рата (62 победе, чак оборен и један Ме-262) био је Кожедуб! Камо његов Ла-5? Или Покришкинов Јак? Зашто нема Мига 31, Сухоја 27, „бекфајера“, „блек џека“... Није то ваљда колекција авиона Нато пакта? А можда и јесте – јер је чак и Миг 29... немачки!
Ево погледајте, и Миг 21 је са пољским или источнонемачким ознакама. Опет ни руских ни србских, ни совјетских ни југословенских. Ма и да су вијетнамске боље би било, јер се у Вијетнаму и прославио. Но, како ДДР-више нема, сада је све то Немачка, изгледа да нам највише руских модела авиона стиже оданде. Много је непродатих Мигова остало на њиховим киосцима. Не купују Немци Мигове ни ако су са крстовима – они више воле своје „месере“ са неким другачијим крстом.
Уосталом, ако је све ово само слободно тржиште на коме се шишају овце – треба поштовати сопствене новце. И самог себе. Јер уколико не цениш самога себе неће те поштовати нико. Стога је дегутантно хвалити Амерком („хвала им, нека и нису наше ознаке, нека су и швапске, само нека их има“) који нам уваљује половну робу по цени нове! А исти ти који захваљују после кукају: „отпала кабина“, „нема левог резервоара“... Свесно купују половно а плаћају ко ново, захваљују а кукају. Једном речју: транзиција - претварање човека у мајмуна.
Кад одрастеш уз „Топ Ган“ појма немаш ко је Иван, поверујеш да је „Мејверик“ ас а не Кожедуб! Поверујеш да је Томкет ослободио Косово а не баћушке читаву Европу! Стога још један апел: хоћемо Русе!

Трофеј