Наполеон у смртоносној клопци: Како је Кутузов жртвовао Москву да би добио рат

30-09-2017 02:12:28 | | Наполеон посматра како Москва гори. Септембар 1812. Mary Eva |


Пре 205 година Французи су напали „другу престоницу” Русије, не знајући шта их чека. Након неометаног уласка у Москву дочекали су их велики пожари, партизански отпор, мањак залиха и жестока зима. Наполеонова војска је губила снагу и вољу. Пораз је био неминован.

13. септембра 1812. године у дрвеној кућици у подмосковском селу Фили окупило се десетак високих руских чиновника. Договарали су се хоће ли дозволити Наполеону Бонапарти да уђе у Москву, бившу руску престоницу.

Није било лако донети ту одлуку. Предаја града би их осрамотила, а покушај одбране изазвао би још већа страдања, јер је недељу дана раније руска војска у Бородинској бици изгубила око 45.000 војника.

Наполеонова Велика армија у предграђу Москве, 1812. Илустрација са почетка 20. века. Напуштени град

После дугог размишљања генерал Михаил Кутузов је наредио повлачење. Било је важније сачувати војску него бранити Москву. „Ваше Величанство, улазак Наполеона у Москву не значи да је Русија освојена”, 
написао је императору Александру I.

Наполеонова Велика Армија је 14. септембра ушла у Москву без икаквог отпора. Москва је освојена први пут после 200 година (1612. године су је заузели Пољаци). Међутим, град је био скоро празан – од 275.000 људи у њему је остало само око 6.000.

Пожари у Москви

Пре него што је напао Москву Наполеон је чекао да се Руси званично предају, али нико није то учинио. Уместо тога му је стигло обавештење да је град скоро празан. Наполеон је ушао право у Кремљ – резиденцију императора Александра I.

Чим су се Французи нашли у чврстим бедемима Кремља, по читавом граду су букнули пожари. Наполеон је окривио московског губернатора, генерала Фјодора Ростопчина, за јавну саботажу. Међутим, узрок пожара ни данас 
није познат. Поједини руски историчари сматрају да су пожари избили случајно, док су људи ужурбано напуштали град.

У сваком случају, ватра је покварила Наполеону тријумф и он је био принуђен да напусти Кремљ. „Какав ужасан призор! Какви људи! Па то су варвари, Скити!”, 
рекао је он француском дипломати Лују Филипу де Сегиру.

Живот Француза у Москви
Тадашња Москва је била изграђена од дрвета, па је пламен уништио око три четвртине града. Пожари су трајали све до 18. септембра. Француски војсковођа је храбрио своју војску од 100.000 људи да слободно шета градом, али су се ствари измакле контроли и неки војници су почели да пљачкају. У Москви је остало неколико хиљада становника који су без обзира на малобројност започели борбу и убили на десетине Француза.
Дело Василија Верешчагина „Лоше вести из Француске”, 1887-1895, уље на платну. Историјски музеј у Москви Непријатељу није било лако у Москви: ближила се сурова руска зима, а залихе су биле при крају. Сељаци из предграђа нерадо су снабдевали Французе храном. Наполеон је био приморан да разради стратегију и одлучио је да припреми војску за напад на Санкт Петербург. Али његови људи нису имали снаге за поход на север и борбу са Кутузовљевом војском.

Неславно повлачење

Три пута је Наполеон из Москве писао Александру I и нудио мир под условом да се Русија прикључи Континенталној блокади Британије, али одговор није добио.
Повлачење Наполеонове војске, 1812. На крају је био приморан да се повуче и средином октобра 1812. године Французи су кренули ка западу. Планирано је да се улогоре и презиме на подручју између Дњепра и Двине.

Наполеон је био гневан због таквих околности, па је наредио да се Кремљ дигне у ваздух, али су Французи успели да сруше само једну кулу. Срце Москве је било оштећено, али не и уништено – баш као и Русија.

Руси су у међувремену пресекли све путеве којима је снабдевана француска војска. Наполеоново повлачење је постало прави пакао. Са малим залихама хране и неприпремљена за зиму, Наполеонова војска је претрпела огромне губитке пре него што је стигла у Париз.

Олег Јегоров,
Russia beyond