Све­до­ци и бе­ле­зи јуначке од­бране Срби­је

10-11-2017 01:02:54 | | Пу­ков­ник ВС Сла­ви­ша Го­лу­бо­вић отва­ра из­ло­жбу у При |

У Истражи­вачком центру DQM у При­јево­ру код Чач­ка отво­ре­на стал­на из­ло­жба по­свећена ра­кетном ди­ви­зи­ону ПВО Вој­ске Срби­је и обара­њу не­ви­дљивог америчког бомбарде­ра 1999.


Пријевор код Чачка – Делови невидљивог „ноћног сокола” америчке авијације однедавно коначе у Пријевору, и остаће трајно у поморавском селу, узводно од Чачка, као сведочанство јуначке одбране Србије. Део су сталне изложбе посвећене 3. дивизиону 250. ракетне бригаде ПВО Војске Србије, навек ће говорити како је право на одбрану свог рода свето и божје.

Поставка је отворена у Истраживачком центру ДQМ који је у својем узорном домаћинству опремио др Љубиша Папић (65), професор Универзитета у Крагујевцу, који већ 20 година ту сазива и одржава Међународно научно саветовање „Управљање квалитетом и поузданошћу”.

Све излошке припремио је пуковник Голубовић који и данас ради у Министарству одбране, говорећи из прве руке учесницима саветовања, међу којима су била и тројица руских научника, о незаборавној ноћи у сремским ораницама.

– Као официру, пуно ми је срце кад видим да је некоме стало до овога, да се памти један војнички подвиг, да остане забележено јунаштво људи који су бранили отаџбину не мерећи последице – казао је пуковник пре отварања.

Професор Папић је Голубовићев рад „Експлоатација поузданости ракетног система ПВО С-125 М (Нева) у ратним условима” уврстио у зборник саветовања и описује како се уопште појавила замисао да делови „невидљивог” дођу и остану у његовом селу код Чачка:

– У „Политици” сам прочитао текст поводом представљања Голубовићеве књиге „Пад ноћног сокола”, у Дому Војске Србије у Београду и, под изузетним утиском одмах, вођен својом замишљу, преко Дома дошао до пуковниковог броја. Састали смо се, објасних шта желим, а он је урадио све остало. Позвао ме да заједно одемо у Скореновац, код пуковника Золтана Данија који је командовао јединицом ПВО оне ноћи, и у својој кући има просторију посвећену деловима обореног авиона. Нама за Пријевор одвојио је и трајно дао разводник за гориво и део цевовода за развод електроинсталација из обореног Ф-117А.

У реченом раду пуковник Голубовић је описао врхунску страницу српске војничке историје, овако:

„У одбрани Београда од напада из ваздушног простора учествовала је и 250. ракетна Бригада ПВО у чијем је саставу био и 3. ракетни дивизион. У почетном периоду рата, на опште изненађење светске јавности, оборили смо амерички тактички бомбардер стелт технологије Ф-117 А. Био је то колективни шок за челнике НАТО-а, уз прећутно питање ’како су уопште срушили нешто што се не види’!?

Сенка грандиозног успеха је потпуно неоправдано сакрила други подједнако важан догађај исте јединице, а то је обарање америчког ловца бомбардера Ф-16 ЦГ, почетком маја 1999. Остаци оба авиона данас су изложени у Музеју ваздухопловства у Сурчину.

Надамо се и да ће време показати основаност претпоставки да смо 20. маја 1999. погодили и трећи амерички авион чији остаци нису пали на територију Србије. Још једном би се потврдио прави ниво успешности и врхунске оспособљености 3. ракетног дивизиона ПВО.

Током агресије НАТО на СР Југославију, 27. марта 1999. године у 20 сати и 42 минута, борбена послуга 3. ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздухопловне одбране, захваљујући врхунској оспособљености, професионализму, тимском раду и исправној техници, оборила је амерички тактички бомбардер Ф-117 А ’ноћни соко’.

Техничка инфериорност и висока мотивисаност са једне стране, самоувереност у илузији о невидљивости са друге, допринели су да се сруши мит и скине ореол који је тај авион у ваздуху чинио ’невидљивим’. Од тада, сваке године заредом, организује се обележавање тог датума. Тачно у време када је ’невидљиви’ оборен, чланови борбене послуге секу торту у облику авиона.

Полетање авиона Ф-117 А из италијанске базе Авијано протекло је уобичајеном процедуром. Пролазећи изнад територије Словеније, авион је ушао у ваздушни простор Мађарске, где га је авио-цистерна допунила горивом. Након тога, кратко време се задржао у ваздушном простору Мађарске, темпирајући тачно време дејства по циљу. У ваздушни простор СР Југославије ушао је дуж границе са Румунијом, повремено летећи и изнад њене територије. Предстојећи лет над територијом СР Југославије прецизно је планиран ради избегавања система ПВО.

Према задатој путањи, Ф-117А прави оштар заокрет према југозападу, прилазећи објекту дејства са североисточне стране. Пилот извештава командно место да је на контролној тачки 1. Укључује аутопилот и започиње процедуру дејства по циљу. Основни објекат дејства – објекат на брду Стражевица, удаљен 10 километара од центра Београда. Извршавајући неопходне радње, откривања, уочавања и идентификације циља, даје компјутерском систему авиона потребне услове за одређивање момента ватреног дејства. Рачунар лансира две ласерски вођене бомбе GBU-10 Paveway II. Остављајући видљив пламени траг, бомбе лете ка циљу и прецизно га погађају у 20.36 часова.

Пилот осматра резултате гађања. Задовољно извештава командно место да је гађање било успешно и да је стигао на контролну тачку 2. Искључује аутопилот, преузима управљање летелицом и заузима курс за излазак из ваздушног простора СР Југославије, према Мађарској, где ће поново допунити гориво, пре повратка у Авијано. Лет наставља потпуно сигурно, као што је то радио прве и треће вечери бомбардовања.

Око 20.40 часова руковалац гађања, пратећи кретање циља на радарском показивачу, наређује његово откривање станицом за вођење ракета, а затим и праћење у тренутку када се приближио на даљину од око 16 километара. Због велике угловне брзине, оператори не успевају да започну праћење циља.

Одмах следи други покушај предаје циља на праћење на даљини око 14 километара, који такође не успева. У трећем покушају, кад је циљ већ дошао на даљину 12 километара, оператори праћења успевају да поклопе циљ са вертикалним маркером и стабилизују праћење по угловним координатама, а официр за вођење ракета по даљини. Руковалац гађања командује лансирање. Официр за вођење лансира прву ракету, прати њен захват, извештава да је захваћена, прати вођење и извештава да је вођење нормално. Друга ракета стартује аутоматски после пет секунди. Официр за вођење ракета извештава да друга није захваћена. Наставља да контролише праћење циља и прати вођење прве ракете.

Пилот уочава најпре једну, а потом и другу светлећу куглу. Схватајући да неће моћи да их избегне, предузима једини могући корак у том тренутку, а то је маневар висином нагоре.

Официр за вођење осматра вођење ракете, сусрет ракете и циља и извештава да је циљ уништен на даљини око 14 километара. Висина циља у тренутку сусрета била је око осам километара. Друга ракета није вођена ка циљу јер није била захваћена, па је све време лета имала путању косог хица, са непознатом локацијом пада.

Амерички тактички бомбардер ’ноћни соко’, Ф-117А први је авион тог типа у свету који је оборен. Олупина авиона је пронађена 1.690 метара североисточно од центра села Буђановци, односно 47 километара западно од центра Београда. Део остатака авиона данас се налази у Музеју ваздухопловства у Београду.”

Гвозден Оташевић,

Политика