Америч­ки медијски прсти у Ср­бији

31-01-2018 09:23:00 | | Стиже нови власник у пословну зграду? (Фото Викимедија) / По |

Ин­вести­цио­ни фонд ККР има телевизију Н1, кабловског оператера СББ а куповином нор­вешког опе­ратера сти­чу и мобил­ну телефонију с три милио­на претплатника


На српском тржишту телекомуникација и информисања амерички капитал ће, у скоријој будућности, бити значајан фактор. На овакав закључак наводи то што је њихов инвестициони фонд „Колберг Кравис Робертс” (ККР) сасвим извесно купац „Теленорове” мобилне мреже не само у Србији већ и у региону.

ККР је, подсећања ради, 2013. године преузео кабловског оператера СББ, а преко своје ћерке фирме „Јунајтед групе” у Србији поседује и Телевизију Н1, као и Тотал ТВ, „Гранд продукцију”, Спорт клуб, Синеманију и дечији канал Ултра. Значи да већ имају телевизију, кабловског оператера с великим тржишним учешћем, а куповином норвешког „Теленора” стичу оператера мобилне телефоније с три милиона претплатника. У ери савремене технологије јасно је колико су ове делатности повезане и колико имају велики утицај.

Пре неколико дана Комисија за заштиту конкуренције је против СББ-а покренула поступак због виших цена услуга. Мањински партнер у СББ-у је бизнисмен Драган Шолак.

Махмуд Бушатлија, консултант за страна улагања, каже да је посебно интересантан политички аспект ове куповине имајући у виду да је заштитно лице ККР-а бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус, као и мотиви овог инвестиционог фонда за улазак у послове са телекомуникацијама у овом делу Европе..

– ККР улази у телекомуникације и тиме преко интернета у сферу јавног информисања. Већ имају телевизију Н1, а прича се да су у преговорима са грчким власником далеко одмакли да купе Прву ТВ и О2. Нејасна је информација да ли ККР даје две милијарде евра само за „Теленор” у Србији или за читав регион. Не верујем да толико дају за регион, јер је то мало. Ако пак толико дају само за Србију, онда су „Теленорову” мобилну мрежу преплатили. А када нека куповина има ноту и политичке интервенције, онда се нешто плати и више него што вреди – каже Бушатлија.

Он додаје да не би требало сметнути с ума да „Теленор” није нудио на продају пословање у региону, већ да се амерички инвестициони фонд „гура” да купи њихов бизнис. Када је таква ситуација, плаћа се више од тржишне цене. Висина трансакције, по њему, нема оправдања у нашим приликама, јер нисмо тржиште у развоју на коме ће се повећати број претплатника.

– Балкан је поприште борбе за информације и утицај и очигледно САД не жале пара да уђу у сферу јавног информисања. С друге стране, Русија ни изблиза то не чини, јер њихов Спутњик је једна мала агенција с мало запослених. Руси других немају – каже Бушатлија.

Он додаје да оно што нас треба да забрине јесте то да ли ће свој доминантан положај у кабловској мрежи ККР да преслика и на шире подручје, односно да ли ће да злоупотреби своју позицију и неосновано подигне цене услуга. Не мора неко да има више од 50 одсто тржишта па да буде монополиста, доминантан положај се може злоупотребити на разне начине. Јер, заборавља се да је „Теленор” пре неколико година добио и лиценцу за фиксну телефонију, а да им је увођење фиксне телефоније успорено зато што им „Телеком” није омогућавао приступ мрежи. СББ такође има фиксну телефонију, а и висок проценат тржишта ван Београда – каже Бушатлија.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да концентрација најпрофитабилнијих делатности које имају и велики утицај у страним рукама није добра за једну државу. Али она ту ништа неће моћи да уради. Додаје да „Теленор” одлази из Србије јер Норвежани нису задовољни зарадом а то се видело и по продаји Теленор банке прошле године. За инвестиционе фондове важи да купују па препродају за вишу цену. Међутим, Савић не очекује да ће ККР тако да се понаша.

Он подсећа да је Александар Вучић у својству премијера рекао да је најтужнији што „Телеком” није продат, а као аргумент за продају је било то што не може да издржи конкуренцију.

– Сада видимо да се први из конкуренције повукао „Теленор”. За мене је аргумент да „Телеком” не треба продати то што се за српско тржиште боре „Теленор”, ВИП и сада ККР, па зашто не би и наша држава. „Теленор” је лиценцу платио 1,5 милијарди евра, а пословао је и с профитом последњих десет година. Када се све то зброји, јасно је да домаћа мобилна мрежа више доноси власнику од једнократне продаје за око милијарду евра, колико су инвеститори нудили – каже Савић.

Милан Ковачевић, саветник за страна улагања, каже да Комисија за заштиту конкуренције мора да води рачуна о томе колики ће тржишни удео да добије ККР и да не допусти већу концентрацију.

Дејвид Петреус заштитно лице ККР-а

Иако је у нашим медијима Дејвид Петреус најчешће спомињан као власник ККР-а, он то заправо није. Чињеница је да је бивши шеф ЦИА само директор ККР института. Међутим, у јавности се врло често појављује као заштитно лице овог инвестиционог фонда. Подсећања ради, овај инвестициони фонд је почетком 2014. године био заинтересован и за куповину „Дунав храна групе” у оквиру које послују „Имлек”, „Бамби–Банат” и „Књаз Милош”. У том послу, међутим, претекли су их „Мид Европа партнери”.

Јована Ребреновић,
Политика