„Руски Чернобиљ”: Највећа нуклеарна несрећа на територији савремене Русије
Експлозија у тајном совјетском нуклеарном постројењу приморала је на хиљаде људи да напусте своје домове. До данас на контаминираном терену настављају да живе само три домаћинства.
Највећа нуклеарна несрећа на територији савремене Русије догодила се 29. септембра 1957. године. Као последица несреће велики број имућних села је расељен, а природна средина деградирана.
Несрећа се догодила у совјетском хемијском комбинату „Мајак” за производњу плутонијума који се употребљавао у изради нуклеарног оружја. Завод се налазио у затвореном граду под шифрованим именом Чељабинск-40 (1770 километара од Москве). Узрок несреће био је квар на систему за хлађење у резервоару са течним радиоактивним отпадом.
Међународна агенција за нуклеарну енергију (IAEA) је Киштимску катастрофу, како је ова несрећа названа, оценила као трећу најтежу нуклеарну несрећу у историји, одмах после Чернобиља и Фукушиме.
Данас се на овом контаминираном месту налазе само напуштене грађевине које пропадају већ пола века.
Иако сама експлозија није однела жртве, радиоактивни облак се проширио и контаминирао терен хиљадама километара око епицентра. Евакуисано је преко 8000 људи који су живели у близини експлозије, али је насеље Мусљумово остало нетакнуто.
Становници других села напустили су своје куће и оставили своје личне ствари. Оне су закопане у посебне депоније.
Тајновитост која је окруживала комбинат за производњу плутонијума захтевала је да совјетска власт евакуише популацију са контаминираног терена, а да људе притом не обавести о разлозима за исељење. Људи су били приморани да се преселе, а нису имали појма о опасности. Становници других села су наставили да живе у својим кућама, необавештени о тешким последицама несреће.
Река која је протицала кроз Мусљумово коришћена је за одлагање радиоактивног отпада чак и пре експлозије. Нико није обавестио становништво да је река опасно загађена.
Тек 2009. године људима из Мусљумова понуђено је да се преселе у новоизграђено насеље. Само три домаћинства су одбила да се иселе и до данас живе на контаминираном терену.
Николај Шевченнко,
Russia beyond
