За Русе армија више од живота
Руси ових дана још једном показују како чувају своју традицију и поштују и памте своје претке. Многобројним манифестацијама, изложбама, ТВ емисијама и концертима обележили су сто година од оснивања Црвене армије, чија је наследница - руска војска, неоспорно једна од најмоћнијих у свету. Сада се тај празник зове Дан заштитника домовине, а у народу се слави и као "мушки празник", па се пријатељи и родбина окупљају да уз чашу пића, јело и обавезне тостове (здравице) обележе тај дан и кажу понеку лепу реч о дедовима и прадедовима.
Иако историчари подсећају на то да је декрет Савета народних комесара (тадашње совјетске владе) о формирању радничко-сељачке Црвене армије потписан 28. јануара 1918. са задатком да штити совјетску Русију од спољних и унутрашњих непријатеља, рођендан се ипак слави 23. фебруара, када је почело окупљање добровољаца код Пскова и Нарве да би се зауставиле немачке јединице које су почеле да продиру у дубину Русије.
Руску прославу 100-годишњице оснивања Црвене армије не могу да умање полемике историчара, јер се јединство нације гради на победама против страних завојевача. О томе да ли је одабран одговарајући датум за прославу Дана армије и флоте, први је прозборио 23. фебруара 1933. Климент Ворошилов, тадашњи народни комесар војске и морнарице СССР, на 15-годишњици оснивања Црвене армије. Он је казао да је неоспорно да је 23, 24. и 25. фебруара 1918. био највећи број добровољаца за улазак у редове Црвене армије. А у "Кратком курсу бољшевичке историје", који је 1938. написао Стаљин, није ни споменут Лењинов декрет, већ се говори о победама црвеноармејаца 23. фебруара код Пскова и Нарве.
Један број руских историчара је критиковао то што се у постсовјетској Русији дан армије и флота прославља баш 23. фебруара. Они сматрају да је било много светлијих датума него што је 23. фебруар. Тако историчари С. Волков и А. Зубов тврде да је управо у то време совјетска Русија доживела срамоту, јер је у Првом светском рату капитулирала пред Немачком, подсећају да је тада руководство прихватило немачки ултиматум. Због тога историчар С. Волков мисли да је требало одабрати за празник неки други датум, тј. неки славни дан из руске историје, а њих је заиста било много.
И историчар В. Миронов каже да су све историјске чињенице око тих догађаја добро познате, али су тадашње бољшевичке власти намерно истицале догађаје из Пскова и Нарве и битке с Немцима да би на неки начин ставиле у други план то да је с Немцима био потписан сраман капитулантски Брест-литовски мир.
- Ми морамо да сачувамо своју традицију, а то је могуће само ако знамо своје корене. Кад говоримо о патриотизму, морамо да знамо историју своје земље, да знамо како је стварана Русија. Наша армија нема циљ да осваја туђе већ да штити своје. За Русе је армија начин живота и достојанства, као и спознаја да осим нас нико отаџбину не може да нам одбрани. Нико није осетио ужасе рата као што су Руси, јер нпр. Американци никада нису ратовали на својој територији против агресора - објаснио је Михалков.
ДОПРИНОС ЦАРСКИХ ГЕНЕРАЛА
У редовима радничко-сељачке Црвене армије је било више од 72.800 царских официра. Од 20 команданата Црвене армије који су били на фронтовима, њих 17 су били генерали и виши официри царске армије. Од сто команданата Црвене армије, 80 их је било из редова бивше царске армије. Начелници штабова дивизија и армија на свим фронтовима су били пре тога царски генерали и официри - подсећа пензионисани генерал-лајтнант Виктор Собољев, председник Руског душтвеног покрета за подршку армије, војне индустрије и војне науке.
Бранко Влаховић,
Новости
