Руски научници први у свету оживели замрзнуто срце жабе

04-05-2018 10:25:12 | | фото: © Владимир Смирнов/ТАСС/ vostok.rs |


Руски научници су први у свету који након замрзавања иуспели даоживе смрзнуто срце жабе, рекао је РИА Новости шеф пројектне групе Фондације за напредне студије (ФПИ), професор Анатолиј Ковтун.

ФПИ развија технологију неограниченог временског чувања у одрживом стању изолованих ткива и људских органа.

Срце жабе је успело да се опорави након 45 дана складиштења. Срце је било смрзнуто на минус 196 степени Целзијуса.

Научници су такође успели да постигну опоравак функционалне активности изолованог срцапацовапосле 24 сата хипотермичког складиштења на плус четири степена.

"Успешна трансплантација срца након хипотермичког складиштења пацова-приматеља је проведена, а постојећим технологијама складиштење срца није могуће више од шест сати", наводи се у саопштењу Фондације.

Према Ковтуну успех рада ће омогућути да се направи научна револуција у медицини. Сада је важно разрадити дугорочну криопресервацију ткива и органа (дубоко замрзавање) за накнадну трансплантацију. Решавање овог проблема омогућиће стварање банака смрзнутих органа, што ће довести до спасења хиљада људских живота, рекао је професор.

Криопресервација је нискотемпературно складиштење живих биолошких узорака са могућношћу обнављања њихових биолошких функција након одмрзавања. У том правцу развијени су нови методолошки приступи и експериментално потврђени, а који омогућавају замрзавање органа животиња са очувањем њихових функција.

"До данас, развијена је експериментално доказана на моделима концепта ћелија, ткива и органа обезбеђујући замрзавање без кристализације у условима од 20-30 процената смањења укупне концентрације криопротектора", каже Ковтун.

На примеру аорте пацова показује се рестаурација слојева ендотелног и глатког мишића на нивоу од 85-95 процената живих ћелија након смрзавања до криогених температура. Доказана је рестаурација контрактилне функције крвних судова.

Пројекат razvija ФПИ од 2015. године. Главни извођач је Институт за биофизику ћелија РАС, који се налази у Пушину. Очекује се да ће резултате студије користити Министарство здравља, ФМБА и други заинтересовани савезни органи.

Фондација за напредне истраживаче (ФПИ) основана је 2012. године како би промовисала истраживање и развој одбране и безбедност земље. Активности се одвијају у три главна подручја - хемијско-биолошко-медицинска, физичко-техничка и информативна. Сада Фондација ради на десетинама пројеката, у створених за њих у више од 40 лабораторија на водећим универзитетима, истраживачким институцијама и војних предузећима.