Генетичари у Русији открили најстарији бацил куге на свету

10-06-2018 01:39:55 | | фото: Википедија / Russia beyond/ vostok.rs |


Научници су успели да реконструишу геном најстаријег бацила куге чији су трагови пронађени на костима људи који су живели у околини руског града Самаре у бронзано доба, пре око 3800 година.

Јохан Краузе из Института за проучавање историје човечанства у Јени, у Немачкој, рекао је да се откривени бацил куге „по структури ДНК знатно разликује од ранијих верзија oвих микроорганизама и да је у потпуности прилагођен бувама за преношење“. Краузе већ неколико година заједно са колегама изучава једну од најпогубнијих епидемија у историји, такозвану „црну смрт“, која је у 14 веку покосила животе 50 милиона људи у Европи и коју је изазвао бацил куге Yersinia pestis.

Тим немачког научника реконструисао је 2011. године геном тог бацила, и потом пронашао мутације које су безопасну бактерију из тла, псеудотуберкулозни бацил, учинили једном од главних смртоносних болести у 14. веку. Проучавајући кости жртава епидемије куге у Марсељу у 18. веку Краузеов тим стручњака открио је да је епидемија изазвана истим бактеријским сојем Yersinia pestis који је био и узрочник „црне смрти“.Сазнање је за истраживаче било изненађујуће, јер су сматрали да је та врста микроорганизма нестала, уступивши место мање заразним и смртоносним сојевима бацила куге.

Научници су тада започели истраживање трагова куге у разним деловима Европе и Азије. У Ставропољу су успели да открију доказе да је куга постојала на Старом континенту још у камено доба, само што у то време бацил куге нису шириле буве, што је спречавало епидемију. У једној гробној хумци у околини Самаре Краузеов тим пронашао је врло добро сачуване остатке двоје људи. Како су научници утврдили, један од скелета припадао је мушкарцу вероватно протословенског или једноставно индоевропског порекла и имао је мноштво фрагмената ДНК древне Yersinia pestis.

Кости друге особе, чији пол и етничку припадност није било могуће утврдити, такође су биле покривене траговима бацила куге, што говори о томе  да су умрли од заразе заједно и да су сахрањени у исто време.

Истраживачи су реконструисали микроорганизам и објаснили да бацил куге из Самаре није имао никакве сличности са бактеријом чије су остатке пронашли у Ставропољу. Наиме, у њеној ДНК налазио се ген ymt, неопходан за битисање у стомаку буве. Поред тога да је једна иста бактерија усмртила двоје људи то сведочи и о њеном преношењу с човека на човека на исти начин као што се ширила и „црна смрт“, Јустинијанова куга и друге велике епидемије у прошлости. Осим тога како је показало поређење њихових генома, самарски бацил куге може се сматрати „претком“ свих тих епидемија и потврдом Краузеове теорије да је убрзано насељавање Старог континента индоевропским народима могло бити изазвано епидемијом куге, која је уништила или ослабила племена ловаца-сакупљача која су насељавала Европу и Азију пре око 35 до 40 хиљада година.

Раније су научници из Норвешке и Италије претпоставили да преносници „црне смрти“ нису били пацови него људи.

Russia beyond