Јунаци Косова и Метохије
Пише Бошко Антић, контрадмирал у пензији
Приштински корпус се седамдесет осам дана супротстављао нападима из ваздушног простора, али и са копна, надљудским напорима издржано је немилосрдно бомбардовање и ракетирање, али и покушаји продора на Моринском и Врбничком правцу. Пропаганда Запада о уништењу Приштинског корпуса демантована је након Кумановског споразума кад су колоне неоштећене технике и наоружања напуштале Косово и Метохију, што је изазвало шок међу агресорима.
НЕРАЗДВОЈНИ ДВОЈАЦ ПАВКЕ И ЛАЗА
Цело време одбране од агресије командант Треће армије, генерал-потпуковник (у току агресије унапређен у чин генерал-пуковника), Небојша Павковић, и командант Приштинског корпуса генерал-мајор (у току агресије унапређен у чин генерал-потпуковника), Владимир Лазаревић, били су нераздвојни. „Наоружани“ искуством из противтерористичких дејстава 1998 године. Био је то пример какав треба да буде однос међу командантима армије и корпуса. Њихов однос, испуњен међусобним уважавањем и поверењем, пренео са и на команданте нивоа бригаде и батаљона из састава Приштинскогкорпуса, а и на оне претпотчињених јединица.
Генерал Павковић је цело време агресије провео на Косову и Метохији наИстуреном командном месту Треће армије, заједно са начелником Органа за оперативно-штабне послове Треће армије, генерал-мајором Миланом Ђаковићем. Генерали Павковићи Лазаревић заједно су планирали, организовали и командовали борбеним дејствима ненарушавајући однос предпостављеног и подчињеног команданта заснованог на принципуједностарешинства.
Сваки покушај истицања једног од њих, што чине новинари и неки политизованисарадници мислећи ако унизе другог да ће себе уздићи, је покушај изазизивања погрешногинформисања јавности о примеру правилног односа у командовању. Какав је то однос
најбоље говори генерал Павковић, који у свом Ратном дневнику „Трећа армија седамдесетосам дана у загрљају 'Милосрдног анђела“, у коме никада не каже „Ја и Лаза“, него увек
„Лаза и ја“.
А, ко су Павке и Лаза најбоље говори мој сусрет са војником на Караули„Врбница“ 12 фебруара 1999 године.
Тог дана, док командант 55 граничног батаљона мајор Радомир Јовић слушаоцима42 класе Школе националне одбране, чији сам начелник класе био, образлажеорганизацију и задатке свог батаљона. С обзиром да то слушам већ пети пут, обилазимоколо и прилазим војнику који у снегу у рову стоји иза митраљеза. Видим расположен је,у снегу је, преко пута су албански бункери и вероватно оружја уперена у њега.
Питам како му је, а он са осмехом одговара: „Добро. Ма, стално нас обилазе Лаза иПавке!“.
Нисам изненађен оваквим одговором јер би га добио од сваког припадникаПриштинског корпуса. Ко не би пожелео овакве команданте? Знам и оне који не познајудобро ни своје првопотчињене.
Молим оне који пишу о борбама 1999 године на Косову и Метохији да нераздвајају Лазу и Павкета, јер ни један њихов војник их није раздвајао.
А слушаоци, одушевљени пажњом команданта Треће армије и Приштинскогкорпуса једногасно су рекли „Ако буде требало долазимо на Косово и Метохију!“. Идошли су – два слушаоца и један наставник су одликовани Орденом за храброст, један јетеже и један лакше рањен... А када се рат завршио слушаоци су једногласно тражили даим Српске сабље на Чегру уручи генерал Павковић.
ПАВКЕТОВИ И ЛАЗИНИ ВИТЕЗОВИ
Какав је однос био међу командантима Армије и Корпуса такав је био однос иосталог кадра. А то су би: генерал-мајор пок. Љубиша Стојимировић – начелник ШтабаТреће армије, генерал-мајор Милан Ђаковић – начелник Одељења за оперативно-наставне
А, ко су Павке и Лаза најбоље говори мој сусрет са војником на Караули„Врбница“ 12 фебруара 1999 године.
Тог дана, док командант 55 граничног батаљона мајор Радомир Јовић слушаоцима42 класе Школе националне одбране, чији сам начелник класе био, образлажеорганизацију и задатке свог батаљона. С обзиром да то слушам већ пети пут, обилазимоколо и прилазим војнику који у снегу у рову стоји иза митраљеза. Видим расположен је,у снегу је, преко пута су албански бункери и вероватно оружја уперена у њега.
Питам како му је, а он са осмехом одговара: „Добро. Ма, стално нас обилазе Лаза иПавке!“.
Нисам изненађен оваквим одговором јер би га добио од сваког припадникаПриштинског корпуса. Ко не би пожелео овакве команданте? Знам и оне који не познајудобро ни своје првопотчињене.
Молим оне који пишу о борбама 1999 године на Косову и Метохији да нераздвајају Лазу и Павкета, јер ни један њихов војник их није раздвајао.
А слушаоци, одушевљени пажњом команданта Треће армије и Приштинскогкорпуса једногасно су рекли „Ако буде требало долазимо на Косово и Метохију!“. Идошли су – два слушаоца и један наставник су одликовани Орденом за храброст, један јетеже и један лакше рањен... А када се рат завршио слушаоци су једногласно тражили даим Српске сабље на Чегру уручи генерал Павковић.
ПАВКЕТОВИ И ЛАЗИНИ ВИТЕЗОВИ
Какав је однос био међу командантима Армије и Корпуса такав је био однос иосталог кадра. А то су би: генерал-мајор пок. Љубиша Стојимировић – начелник ШтабаТреће армије, генерал-мајор Милан Ђаковић – начелник Одељења за оперативно-наставне
послове Треће армије, генерал-мајор Томислав Младеновић – помоћник за позадину Трећеармије, пуковник Верољуб Живковић – начелник Штаба Приштинског корпуса, пуковникДраган Живановић – командант 125 моторизоване бригаде, пуковник Божидар Делић –
командант 549 моторизоване бригаде, пуковник Младен Ћирковић – командант 15оклопне бригаде, пуковник Крсман Јелић – командант 243 механизоване бригаде,пуковник Радојко Стефановић – командант 52 мешовите артиљеријске бригаде и
начелник Одељења за оперативно-наставне послове и обуку Приштинског корпуса,пуковник Љубиша Диковић – командант 37 моторизоване бригаде, пуковник МилошМандић – командант 252 оклопне бригаде, пуковник Милош Ђошан – командант 52
артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, пуковник Милоје Милетић командант 78моторизоване бригаде пуковници Миле Станојковић, Слободан Ђинђић, ТихомирМилосављевић... Ту су и слушаоци из 42 класе Школе националне одбране – пуковникРадослав Бабић, потпуковник Младен Божић, пуковници Драган Лаловић и Новак
Паприца, пуковник Момир Стојановић – начелник безбедности Приштинског корпуса,пуковник Милош Ђошан – командант 52 артиљеријско-ракетне бригаде ПВО, пуковникМилоје Милетић командант 78 моторизоване бригаде, пуковник Мирко Старчевић -
помоћник команданта Треће армије за морал и информисање, пуковник МилорадСтанојевић – командант 175 пешадијске бригаде, потпуковник Стојан Коњиковац,потпуковник Миличко Јанковић, команданти граничних батаљона...
.jpg)
Поносан сам што све ове патриоте и елитне војнике познајем, највећем делу самбио начелник класе и Школе националне одбране за време школовања у овој нашојнајвишој војној школи, један део сам упознао за време извођења командантских извиђања
Поносан сам што све ове патриоте и елитне војнике познајем, највећем делу самбио начелник класе и Школе националне одбране за време школовања у овој нашојнајвишој војној школи, један део сам упознао за време извођења командантских извиђања
у оквиру оперативног задатка „Одбрамбена операција армије“.
Нека ми опросте они које нисам набројао, јер би тај списак износио десетак страница. Посебан текст заслужују хероји са Кошара и Паштрика, нарочити војници и добровољци, који су често борбом прса у прса заустављали хорде шиптарских терориста,
припадника Атлантске бригаде и белосветских плаћеника који су дрогирани јуришали, али нису пробили бедем косовских јунака – о њима спремам књигу.
Бошко Антић, контрадмирал у пензији
Бошко Антић, контрадмирал у пензији
