РТ: Где Русија чува огромне резерве злата?

28-07-2018 01:47:05 | | фото: © Alexandr Liskin / Global Look Press / RT/ vostok.rs |


Извор:Восток/РТ

Због све веће неизвесности на глобалним финансијским тржиштима подстакнутих геополитичким и трговинским сукобима, земље и инвеститори су традиционално потражили сигурност у злату.

Неке нације су почеле да враћају злато из иностранства или активно да купују племенити метал у последњих неколико година. Прошле године Немачка централна банка (Бундесбанк) вратила је 674 тона злата из Париза и Њујорка које се чува још од времена Хладног рата. Раније ове године турски медији су пренели да је 2017. године у Анкару враћено 220 тона злата из иностранства са 28.7 тона враћених из САД. Истовремено, Народна банка Мађарске објавила је планове за враћање три тоне из Лондона.

Током протекле деценије централне банке широм света претвориле су се у купце злата, са званичним секторским активностима које су скочиле за 36 посто - за 366 тона у 2017. години у односу на претходну годину. Потражња у првом кварталу текуће године је порасла за 42 одсто у односу на прошлу годину, а набавке у укупном износу од 116,5 т у односу на највећи квартал од 2014. године, према подацима Светског савета за злато.


Русија, је тренутно међу пет земаља света са највећим резервама злата од скоро 2.000 тона, и највећи је купац племенитог метала у протеклих шест година. У 2017. години, Вентрална банка Русије купила је 224 тоне злата са још 106 тона купљених у првих шест месеци текуће године. Банка Русије објашњава стратегију као део диверзификације резерви земље од америчког долара.


Скоро две трећине злата државе наводно се чувају у спремишту Централне банке у Москви, а остатак се чува у северној престоници Санкт Петербурги и уралском граду Јекатеринбургу. Руско злато се, како се наводи, чува у полугама тежине од 100 грама до 14 килограма.

Награда народа за злато датира из времена царства. У то време драгоцени метали су коришћени за јачање националне валуте. Године 1894. златне резерве Руског царства достигле су 1400 тона и биле су највеће на свету до 1914. године. Злато фарме су значајно срушене од Првог светског рата и после Руске револуције, с обзиром да је Русија морала да исплати кредите страним банкама. Већина резерви царског доба потрошила је влада бољшевика на храну и индустријску опрему, а до 1928. године у трезору остало само 150 тона.
Током стаљинског периода, резерве злата у земљи су поново порасле, с обзиром да је совјетски лидер веровао да је племенити метал један од кључних стубова за брзу индустријализацију економије. Залихе злата порасле су на 2.500 тона током периода, али су до октобра 1991. постепено смањиле на само 290 тона.