Налазите се на страници > Почетна
> Економија > Почело постављање првих цеви гасовода „Северни ток 2“
Почело постављање првих цеви гасовода „Северни ток 2“
Радови на пројекту „Северни ток 2“, без обзира на политичке потешкоће, иду по плану, саопштио је Кристофер Делбрук финансијски директор „Унипера“, једног од европских партнера „Гаспрома“ на пројекту.
„Крајем јула је почело постављање првих цеви ’Северног тока 2‘ у Немачкој“, рекао је Делбрук током телефонске конференције.
Како је саопштено за РИА Новости у пресс служби оператера пројекта "Северни ток 2 АГ", сада су на броду "Касторо 10" цеви заварене у једној бициклу и вучене вуче користећи витло за повезивање копнених објеката Норд Стреам 2 са оффсхоре одељком новог гасовода.
"Истовремено, припрема је у току у водама Финске и Шведске", додала је компанија.
Пројекат "Северни ток 2" предвиђа полагање два крака гасовода укупног капацитета од 55 милијарди кубних метара годишње са руске обале преко Балтичког мора до Немачке.
Дозволу за изградњу издала је Немачка, Финска и Шведска. Остаје да се добије сагласност од Данске и Русије.
Против "Северног тока 2" иступају неке земље, посебно Украјине, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, а САД промовишу амбициозне планове за извоз свог течног гаса за ЕУ.
Поред тога, Летонија, Литванија и Пољска заједно су саопштиле да нису за пројекат - њихови лидери су уверени да је пројакат "политички".
Русија је више пута затражила да се гасовод не посматра као инструмент утицаја. Према Владимир Путину, Москва се односи на пројекат искључиво као економски.
"Истовремено, припрема је у току у водама Финске и Шведске", додала је компанија.
Пројекат "Северни ток 2" предвиђа полагање два крака гасовода укупног капацитета од 55 милијарди кубних метара годишње са руске обале преко Балтичког мора до Немачке.
Дозволу за изградњу издала је Немачка, Финска и Шведска. Остаје да се добије сагласност од Данске и Русије.
Против "Северног тока 2" иступају неке земље, посебно Украјине, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, а САД промовишу амбициозне планове за извоз свог течног гаса за ЕУ.
Поред тога, Летонија, Литванија и Пољска заједно су саопштиле да нису за пројекат - њихови лидери су уверени да је пројакат "политички".
Русија је више пута затражила да се гасовод не посматра као инструмент утицаја. Према Владимир Путину, Москва се односи на пројекат искључиво као економски.
