Како живе Руси у градовима на вечито смрзнутој земљи
Када наредни пут осетите да „се смрзавате“, сетите се људи који живе на местима где лета трају пар дана, поларна ноћ пола године, а кошаву би доживели као слабашан ветрић.
Више од 60 процената територије Русије је вечито смрзнута земља, претежно у Сибиру и на Далеком Истоку. Само мали део становништва живи на овим подручјима, али ти региони су познати по природним богатствима: нафти, гасу, злату, драгом камењу. Управо зато су се у суровој тундри где владају јаке зиме појавили градови.
1. Јакутск (8 300 км источно од Москве)
Јакутск је највећи град на свету који стоји на вечито смрзнутој земљи и један од најхладнијих. Просечна температура у јануару је - 40 C. Лето такође зна да буде веома топло, али не траје дуго.
Прво насеље на овом подручју су подигли козаци средином 16. века. Данас у Јакутску живи око 300000 људи, Јакути и Руси. Ту има пуно језера, и скоро никаквих индустријских постројења. Овде је и највећи универзитет у региону и најсевернији циркус, али сигурно нећете наћи ни један подземни паркинг.
2. Нориљск (2900 км источно од Москве)
Ова „оаза у снежној пустињи“ (како су о граду писале локалне новине 30-их година прошлог века) подигли су логораши Гулага да би „зарадили опроштај совјетског народа“. У новембру температура пада до -30C, веома је ветровито (за Тајмирско полуострво кажу да је „гробље атлантских ветрова“) и мало је сунчаних дана (преко зиме су поларне ноћи). Чак и лети у двориштима зграда можете видети лед.
Архитекте Нориљска увек мисле како да заштите становништво од ветра. Зграде се подижу у строгим редовима, као штит од ветра, а међу њима су веома уске стазе. Много шта у овом граду је „најсеверније на свету“, на пример најсевернија на свету џамија Нурд-Камал. Нориљск је иначе индустријски град и један од најзагађенијих на свету.
3. Магадан (10300 км источно од Москве)
Двадесетих година прошлог века у Колимској области пронашли су велике залихе злата. Ускоро је основан град Магадан, где су до 50-их година злато тражили искључиво логораши. Већина становника данашњег Магадана ради у рудницима злата или живи од риболова.
Клима је сурова: температура се диже изнад нуле само од маја до септембра, а ветар са Охотског мора дува преко целе године. Земљотреси су чести. Ако дођете у град видећете много јапанских и руских теренаца, најкорисније аутомобиле у региону.
4. Воркута (1 900 км источно од Москве)
Воркута је веома компактан град: корак лево – корак десно и излазите у бескрајну тундру. Ван града са 70000 становника нема ни мобилне везе ни бензинских пумпи, па локално становништво ретко напушта град без озбиљних припрема.
У јануару светло дана виде само сат и по, а снег може да пада и лети. 90-их година су затворени многи угљенокопи и читаве градске четврти зјапебез људи.
5. Игарка (2800 км североисточно од Москве)
Са друге стране Северног поларног круга је јединствени музеј вечито смрзнуте земље. Наћи ћете га у Игарки где су научници изучавали својства пермафроста од 30-их година. Неке просторије музеја се налазе 14 метара испод земље, односно у леду. Температура је тамо увек испод нуле.
Игарка са 5000 становника је била важна лука за транспорт дрвне грађе. Сада су недалеко од града само налазишта нафте.
6. Анадир (6200 км источно од Москве)
Најисточнији руски град. Зграде су офарбане у различите „веселе“ боје, скоро да нема дрвећа сем неког патуљастог које зелени само неколико недеља у години. Нема асфалта! Путеви су од бетона да би дуже трајали. Али због нестабилног земљишта и они брзо пропадају.
Изађите из града и насладите се погледима на бескрајну тундру и невероватне природне лепоте: кратерска језера, водопаде, острва са белим медведима. И наравно: поларном светлошћу!
7. Нови Уренгој (3600 км североисточно од Москве)
Највећи град на Јамалу (преко 100000 становника) и главни руски град нафте и гаса. На полуострву се налази око 85 посто залиха руског гаса. Ван града можете видети само тундру и мочвару. Зграде су поново у различитим бојама, типичне совјетске стамбене четврти. Једина железничка пруга повезује Нови Уренгој само са градом Тјумењ.
Становници овог града воле да пецају на околним језерима – некадашњим глечерима и шале се да им лето никад не долази: пролеће и јесен осете од јуна до августа, а затим 9 месеци зиме.
Ана Сорокина, Russia beyond
