Од чега почети: За оне који желе боље да упознају класике руске књижевности
Не морате одмах да се латите „Рата и мира” или суморних романа Достојевског. Руски писци могу да вам понуде и приступачнија, а опет једнако генијална дела.
Читање дела руских писаца је одлична идеја. Руска књижевност спада међу највеће на свету и ту ћете сигурно наћи нешто што вам одговара. Али постоји један проблем.
Многи познати руски романи су на лошем гласу због великог броја страница. Изаћи на крај са четири тома „Рата и мира” Лава Толстоја прави је изазов, али многи притом замрзе и Толстоја, и руске класике, и себе саме.
Међутим, постоји решење: почните од нечег једноставнијег, што не значи лошијег. Ово је мали списак руских књига које показују све мајсторство руских писаца, а притом вас не затрпавају страницама и страницама густо куцаног текста.
1. Вечери на салашу код Дикањке (Николај Гогољ, 1832)
Збирка приповедака коју је написао млади Николај Гогољ, један од најдуховитијих руских писаца, читаоца уводи у живописни свет Украјине 19. века (када је она била део Руске Империје). Приче су засноване на украјинском фолклору који је Гогољ добро познавао.
То је чиста фантазија и веома забавно штиво: у приповеци „Бадње вече” храбри козак јашући на ђаволу одлази у Санкт Петербург само како би набавио царичине ципеле које је тражила његова вољена. Неке приче су, с друге стране, препуне страве, као што је „Страшна освета”, у којој главна јунакиња открива да је њен отац Антихрист. У сваком случају, ниједна прича није досадна.
2. Јунак нашег доба (Михаил Љермонтов, 1840)
Љермонтовљев једини роман је вероватно најпиткије штиво суптилне психолошке тематике из читаве руске литературе 19. века. Радња „Хероја нашег доба” одвија се на Кавказу, у дивљој пограничној области Руске Империје, тако да сиже помало личи на вестерн, у којем главни јунак, авантуриста и официр Григориј Печорин, непрекидно упада у опасне ситуације.
Међутим, Печоринов главни непријатељ је он сам. Љермонтов изванредно приказује мизантропску и хладну природу човека који уништава туђе животе, притом не штедећи ни свој сопствени. Психолошка дубина романа и романтично окружење Кавказа заједно са сложеном структуром препуном флешбекова дају нам роман који од средњошколског узраста осваја Русе, што је ипак реткост.
3. „Мала трилогија” Антона Чехова: Човек у футроли, Огрозд, О љубави (1898)
Антон Чехов, који је углавном писао кратке приче и драмске комаде, имао је две особине по којима се разликовао од других руских писаца: лак, иронијски смисао за хумор, и сажетост. Сат времена биће вам довољно да прочитате три приче из „Мале трилогије”.
Заплет је једноставан. Три руска интелектуалца причају приче по кишном дану. Свака прича садржи тужну филозофску мисао о људској природи, осећањима и слабостима. Чехов не даје никакве одговоре, али тешко можете престати да размишљате о питањима која покренуће његова мала ремек-дела.
4. Отац Сергеј (Lав Толстој, 1898)
Ова приповетка, знатно мање позната од „Рата и мира” или „Ане Карењине”, означава промену у Толстојевом стваралаштву и његово окретање приповеткама са фокусом на филозофским питањима живота, за разлику од дотадашњих епских приказа руског друштва.
Главни јунак „Оца Сергеја”, младић посвећен уживањима, после озбиљног шока проналази Бога и предаје се тежњи да постане светац. Чини се да је у томе успео, али у дубини своје душе он још пати од скривених грехова и сумњи. Нећемо вам рећи како се прича завршава. Рецимо само да је „Отац Сергеј” толико иритирао Руску православну цркву да је објављивање приче дозвољено тек 1911. године, после пишчеве смрти
5. Дванаест столица (Иља Иљф и Јевгениј Петров, 1928)
Овај совјетски литерарни дуо из Одесе (данас Украјина) написао је један од најсмешнијих сатиричних романа у руској историји. 20-их година на челу државе била је совјетска власт, али је у земљи још увек владао хаос. На позадини оваквих околности, роман говори о неодлучном потомку племићке породице по имену Киса Воробјањинов који у друштву искусног преваранта Остапа Бендера тражи скривено породично благо.
Благо је скривено у једној од 12 столица које су се некада налазиле у породичној вили, али су затим продате на аукцији. Киса и Остап не знају која столица им је потребна, па зато обилазе Јужну Русију покушавајући да се домогну столица. Људи које на путу срећу су често потпуно луди, што ствара низ комичних ситуација. Међутим, крај романа је знатно мрачнији него што би се очекивало.
Олег Јегоров,Russia beyond
