Како је московски Кремљ постао главни симбол власти у Русији?
Пре више од два века Наполеон је планирао да уништи главни симбол Русије, московски Кремљ. Само захваљујући силама природе и становницима Москве ова трагедија је избегнута.
Старе руске тврђаве, познате под називом „кремљ”, добро су очуване у десетинама руских градова. Међутим, само једна од њих је постала симбол и срце нације: тврђава у Москви.
Московска тврђава није увек изгледала као данас и током последњих 800 година неколико пута је потпуно изменила свој изглед. Све до 14. века московски кнежеви су живели у дрвеној тврђави од огромних храстових брвана, чија величина изненађује археологе.
Ово дрвено утврђење, међутим, није могло Москви да гарантује поуздану одбрану, па је 1367-1368. замењено тврђавом од белог кречњака. Тада је Кремљ постао познат као једна од најтеже освојивих тврђава у Европи.
Међутим, бели кречњак није дуговечан материјал и ускоро је почео да се ломи. Уморни од честих поправи Кремља, московски кнежеви су одлучили да га потпуно реконструишу. Тако се у другој половини 15. века појавила она тврђава коју познајемо и данас. Део по део, куле и зидови су рушени и замењивани новим од црвене цигле. Али све до почетка 20. века зидине Кремља биле су бојене у бело.
За време политичке кризе почетком 17. века Кремљ је доживео најдужу страну окупацију у својој историји. Пољско-литванске трупе су тврђаву држале две године, од 1610. до 1612. године, пре него што их је коначно поразила руска добровољачка војска.
Међутим, у руској држави која се убрзано ширила Москва је временом остала дубоко у унутрашњости земље. Тако је Кремљ изгубио свој војни значај. Сви топови су уклоњени, а куле су добиле декоративну улогу.
Почетком 18. века престоница земље је премештена у Санкт Петербург, па Кремљ више није био царска резиденција. Челници државе вратили су се у Кремљ након што су бољшевици 1918. године престоницу вратили у Москву.
Само двапут у историји са кула Кремља су скинуте црвене звезде. Први пут то се догодило у Другом светском рату, јер су могле да послуже као оријентир за немачке бомбардере, а други пут 90-их година, када је редитељ Никита Михалков снимао филм „Сибирски берберин”.
Данас је московски Кремљ изванредна колекција јединствених грађевина из различитих епоха. Средњовековне цркве налазе се у непосредној близини грандиозних палата из времена Руског царства и Совјетског Савеза.
Борис Јегоров, Russia beyond
