Модернизација „Сојуза“ за летове према Месецу процењена на 400 милиона долара

25-03-2019 06:44:36 | | фото: © РИА Новости / Евгений Биятов/ vostok.rs |


Трошкови модернизације "Сојуза" за летове на Месец су условно процењени на 400 милиона долара, рекао је директор "Роскосмоса" Дмитри Рогозин.

Он је појаснио да овај износ укључује стварање космичког брода и организацију саме мисије.

"Сам брод `Сојуз` је првобитно створен као брод за истраживање Месеца. Он има потенцијал да повећа своју топлотну и радијациону заштиту. Ако је тако, а то је тако, онда сада разматрамо употребу ове летелице за летове око Месеца, укључујући и као комерцијални пројекат. ", саопштио је Рогозин.

Према речима Рогозиина, место за туристе који желе да летете око Месеца на "Сојузу" коштаће више него кад се лете према Међународној космичкој станици (МКС). Тако ће се пројекат врло брзо исплатити, рекао је он.


Рогозин је такође објаснио како ће се одвијатио лет. На првом лансирању, туристи ће ићи `Сојузом` до МКС-а, где ће челкати долазак потисних блокова на ракети "Ангара". Они ће потом довести "Сојуз" на Месец, а онда се потом вратити на Земљу.

Русија заинтересована за учешће у међународној лунарној станици

Русија је заинтересована за учешће у међународној лунарној станици, али би желела да се она не гради у орбити, већ на површини Месеца, изјавио је директор „Роскосмоса“ Дмитриј Рогозин.
Према његовим речима, развој супертешке ракете, која ће бити потребна за истраживање Месеца, одвија се управо узимајући у обзир слетање на површину природног Земљиног сателита. Сада „Роскосмос“ захтева да нова ракета може да изведе 27 тона у ниску Земљину орбиту - ово би требало да буде довољно да се на Месец не пошаље само космички брод са посадом, већ и модул за слетање.
„Ми се углавном не фокусирамо на орбиту, то јест, не на пројекат ’Гејтвеј‘, већ на формирање или националне, али би било боље, наравно, међународне научне базе“, додао је Рогозин.
Сада се међународни партнери договарају о детаљима пројекта за будућу станицу у Месечевој орбити. Пројекат је назван „Гејтвеј“. Претходни директор „Роскосмоса“ Игор Комаров потписао је са агенцијом НАСА о споразум заједничком развоју станице у Месечевој орбити. Међутим, касније је нови генерални директор руске свемирске агенције, Рогозин, изјавио да Русија не може да дозволи себи да учествује у изградњи ове станице као „коњ за вучу“. Према извештајима страних медија, Русија није учествовала на последњем састанку учесника будуће лунарне станице. Истовремено се сада поново формира руски лунарни програм.
Што се тиче постојеће Међународне свемирске станице (МСС), Рогозин је додао да Русија намерава да продужи експлоатацију свог сегмента Станице, чак и ако Сједињене Америчке Државе одлуче да се повуку из овог пројекта.
„Ово је предлог ’Роскосмоса‘: ми сматрамо да можемо да очувамо станицу и након што Американци одлуче да изађу из овог пројекта. Имамо техничке и технолошке могућности да осигурамо да станица остане у орбити, обезбедимо јој потпуно снабдевање енергијом, регенерацијом ваздуха и другим важним стварима“, истакао је Рогозин.
Земље-партнери у пројекту МКС договориле су се да станица ради до 2024. године. Тренутно се воде разговори о могућности продужетка рада МСС до 2028-2030. Истовремено, Сједињене Америчке Државе планирају да 2025. године прекину са директном финансијском подршком Међународној свемирској станици, након чега НАСА намерава да се ослони на комерцијалне партнере за реализацију истраживачких пројеката на станици.