Kако је Беба сместио Вучићу и „државни удар“
Весник политичке смрти Бивши шеф прес бироа Владе Србије, Владимир Беба Поповић је отворио свој Институт за јавну политику у Подгорици, а касније је отворио канцеларију и у Београду. Иза маске „института“ Беба Поповић се бави медијским кампањама, хајкама, подметачинама и прљавим интригама са циљем да уништи углед сваког ко му стоји на путу.
Аутор: Ратко Родић
Он је успео да у србској политици и у медијима створи толико зле крви да то тешко могу нормализовати ни читаве деценије. Његова стратегија је да се нуди господарима као неко ко ће им обавити прљав посао, а пре свега понизити и уништити оне за које сматрају да су ривали. Но временом слуга постаје опаки господар јер кроз мрежу интрига он увлачи у клупко сукоба и параноје и оне који су га ангажовали. Он је весник политичке смрти јер се његова мрежа интрига, сукоба, превара и подметачина шири као метастаза по политичком организму.
Беба Поповић је дошао главе и Зорану Ђинђићу јер му је кроз понуду да одради прљаве послове створио огроман број непријатеља. Он је ласкао свом шефу како је паметан и како га Запад воли а са друге стране је водио своје приватне ратове против сваког ко му се не би свидео или ко би му засметао.
Kако Беба није трпео конкуренцију он је од Ђинђића одвојио људе попут Тијанића који су прешли код Kоштунице. Исто тако он живи од атмосфере сукоба и интрига па је био и генератор сукоба Kоштунице и Ђинђића па чак и бруталног избацивања тада најјаче странке у Србији ДСС из парламента. Он је потпуно одвојио Ђинђића од других и оставио га усамљеног на ветрометини. Ђинђић је прекасно схватио да му је Беба кобан партнер па га је одгурнуо од себе, али је мрежа корупције, спијунаже, криминала коју је овај конобар из Јагодине исплео око Зорана већ била готова. Ђинђићева смрт је била само последња фаза деловања овакве смртоносне мреже.
Сада исто то ради са Александром Вучићем око кога исто тако плете мреже корупције, лажи, подметања и криминала. Он својим бруталним интригама одваја Вучића од других људи и на крају ће га оставити усамљеног као Ђинђића да пропадне. Он је официр за везу између Вучића и Николића с једне и Ђукановића са друге стране, са тим да га сви финансирају обилато. Поповић исто тако ласка Вучићу као што је и Ђинђићу да је врло интелигентан и да је миљеник Запада. Он је радио на подгревању сукоба Вучића и Николића, па чак и на сукобу Вучића и Дачића. Организовао је кампању против Саше Јанковића а касније и Kурира која је због тога што је била осуђена на пропаст само показала слабост Вучићевог режима. Он је настојао и да елиминише Бека из политике, као и оне који су евроскептици и противници уласка у НАТО.
У Бебином специјалном тиму су многа имена из медија – Жељко Митровић, Вучићевић Информер, новинари и аналитичари попут Дејана Вука Станковића. Kод њега је и Чеда Јовановић, професор Стеван Лилић али и историчар Никола Самарџић. Преко Самарџићеве жене која је директор у Политици контролише и ову дневну новину. Последњу емисију „Утисак недеље“ је Бећковићка имала са Бебом, који је незадовољан како је она разоткрила његову перверзну потребу да шири лажи о људима које не подноси организовао њен прогон са Б92.
Он има у више редакција своје људе које активира у кампањама лажи подметања против онога ко му се у неком моменту замери или ко му смета. Он је опседнут обавештајним службама, медијима, подземљем преко кога и остварује своје циљеве. Он воли да сарађује са домаћим и страним обавештајним структурама и сваком ко је моћан је спреман да одради прљав посао. За њега се каже да уређује програм више телевизија попут Пинка и Хепи телевизије, да контролише Вучићевићем Информером. Осим тога у још неколико редакција дневних новина има своје људе које активира да пишу оно што он жели.
Он је према Вучићу применио исту тактику као и према Ђинђићу – измишљајући му непријатеље приказује му се као онај који ће му решити проблеме. Он прави интриге, измишља сукобе, атентате и слично да би оног коме служи био неопходан. Он говори својим жртвама како им овај или онај прете, како ће им се десити ово или оно и како треба учинити ово или оно да би се спречило оно „најгоре“.
Последње што је измислио је „државни удар“ који ће ко зна ко извршити против Вучића. По његовим упутствима а у томе је учествовало више људи, се измишља некаква завера, некакав напад и некакви атентатори који треба да дођу главе Вучићу.
Kада први човек поверује да му неко ради о глави, онда је он у Бебиним шакама. Онда се Беба игра са њима и ради шта хоће. Дакле у Бебиној глави, а сигурно и у главама страних обавештајаца се родио план унутрашњег еродирања власти Александра Вучића кроз подметнуто кукавичије јаје „државни удар“. Да би ствар деловала убедљиво некако се нађу у Београду опасни ликови који се „прате и заједно сликају“ и они се сервирају као група за атентате што представља доказ да се нешто кува и опасно спрема.
Даље то преузимају Беби лојални медији и праве велику фрку и панику. Последице знамо – велика бламажа за Вучића и Владу Србије. Његов ауторитет је после серије лажних медијских „државних удара“ пао да сада и његови коалициони партнери отворено говоре о њему без поштовања или страхопоштовања. Тако је Беба успео две ствари да преузме контролу над Вучићем и обавештајним системима, а и да одради страним службама слабљење Вучићевог режима. Две муве једним ударцем, а ако је притом зарадио добре паре, онда и три муве!
Беба Поповић је одрадио много прљавих операција за стране обавештајне службе а циљеви којима се сада бави су како одвојити Дачића и Николића од Вучића и како завадити Додика са Вучићем. Он је после Петог октобра учествовао у преузимању ДС-а, у одвајању Kоштунице од Ђинђића у стварању атмосфере сукоба и завера да би несметано контролисао медије и радио са корумпираним и криминалним клановима. Он је био како каже Тијанић за „лакирану бубашвабу“ прави господар живота и смрти у ДОС-овоској Србији. Он је написао и да су „неки платили главом што нису у такав поредак моћи веровали. Други су само отети и откупљени.“ Ђинђићу није било спаса кад је Беба постао „заштитни знак, симбол, чувар печата и трезора његове политике“.
Ни Вучићу неће бити спаса ако наседне на игре попут „државног удара“ какве му је до сада успешно намештао опаки сиви кардинал српске политичке сцене. Наиме, он ће изоловати Вучића као што је и Ђинђића, остави ће га без озбиљног политичког и сваког другог савезника. Остаје сам на ветрометини и чека неминовну пропаст.
Таблоид
КАТЕГОРИЈЕ
