Карта појефтинила, а мјесечна остала по истој цијени
Упркос свим појефтињењима горива, цијена карте у градском превозу, уз "тешку борбу", снижена је са 1,60 на 1,40 марака, док мјесечне карте коштају исто. Послије вишедневних преговора и састанака постигнут је договор којим су опет најмање задовољни корисници, због којих се уопште и плаћа и организује јавни превоз у граду.
Чињеница је да појединачне карте, на које се односи поменуто снижење, представљају мали дио у укупном износу продатих карата, док мјесечне карте чине највећи дио "колача", како за превознике, тако и за кућни буџет грађана.
Срамотан договор
Договор града и превозника за многе је срамотан, и то не само због појефтињења карата које мало ко користи, него и због чињенице да би многи превозници морали уложити много више од зараде на мјесечним картама, да би уопште могли обављати посао. Према приједлозима и притужбама грађана објављеним на интернет страници скупштине, градски јавни превоз у Бањалуци има невјероватно ниске стандарде у вези с питањима безбједности, професионалности или хигијене. С обзиром на то да се проблем квалитета толерише већ дуже вријеме, ситуација с цијенама карата многима од корисника изгледа небулозно.
Прескачу линије или игноришу путнике
- Аутобуси касне или уопште не дођу. Возачи не стају на свакој станици. Лично сам чекала у Лазареву прије неко вече гдје је возач 'ладно прошао иако сам махала! Ујутро кад идем на посао вози један музејски примјерак који касни по 10 минута. Самим тим касним на евентуалне линије на које треба да пресједнем, а тиме и на посао - каже Љиљана Рашљић, која користи линију Трн-Јаблан.
Кашњење, отказивање полазака, гужве, мањак полазака, покварени аутобуси или аутобуси у распаду, прокишњавање, игнорисање путника који чекају на станицама, возачи који пуше и причају на телефон док возе и посебно недостатак комуникације у вези с организовањем линија и путања - неки су од проблема на које грађани упозоравају. Проблем имају и лица с инвалидитетом, јер упркос испуњеној форми, овој категорији становништва кретање најчешће отежавају возачи.
- Превозници су се обавезали да ће аутобуси бити приступачни за особе с инвалидитетом. Иако они јесу формално приступачни, на станицама не стају близу ивице тротоара да би се могло нормално ући. Иста ситуација је за жене са дјецом у колицима и старе особе. Свима нам је онемогућен превоз - каже Оливера Мастикоса.
Прљавштина и кашњење
Хигијена је такође један од најчешће споменутих проблема, а "шампион" у овој области, судећи по описима корисника, јесте линија за Дебељаке.
- Мислим да линија 3б за Дебељаке има најпрљавији аутобус у граду, неуредан, а када хоћете да сједнете не знате да ли је сједиште мокро или хладно, јер аутобус има рупу на крову. О гријању у аутобусу нема ни говора, а љети убаце аутобусе с високим тапацираним сједиштима која нису никада опрана. Та сједишта можете видјети можда још само у музеју - каже Рада Рујевић.
Корисницима градског превоза проблем представља и прелазак на тзв. љетни ред вожње. Грађани сматрају да би смањени обим услуге, односно укидање појединих линија током распуста, требало да доведе и до смањивања цијене превоза.
- Љетни и зимски ред вожње не разумијем, људи раде и љети, када дјеца не иду у школу и нечим морају путовати. Укидање појединих линија је бесмислено, а цијена мјесечне карте је и даље иста. Ко је ту на добитку, путници или ауто-превозници? А нељубазни возачи, који би вреће кромпира љепше возили него људе, тема су за себе. Неријетко се дешавало да старији људи падају у аутобусу због наглих полазака или кочења. Возачи не стају на свим станицама, него на оним за које сматрају да треба. Више пута је поред мене аутобус само прошао - каже Бањалучанка Наташа Глигорић.
Ово су само неке од притужби за које се грађани надају да ће доћи на дневне редове скупштинских и комисијских засједања, а како су израчунали поједини грађани, цијена карата не би могла да буде више од једне марке.
