Налазите се на страници > Почетна
> Економија > У Данској више не постоје политичка питања у вези иградње гасовода „Северни ток 2“
У Данској више не постоје политичка питања у вези иградње гасовода „Северни ток 2“
У Данској више не постоје политичка питања и проблеми у вези постављања гасовода "Северни ток 2" у њену ексклузивну економску зону, преноси "Известија" позивајући се на изворе.
Како се наводи, одобравање изградње сада је сведено на административни ниво.
Истовремено,као додатни аргумент у корист одобрења пројекта представљајуеколошки аспекти као и обустава експлоатације гаса на највећем данском налзишту. Према мишљењу стручњака, сада то отвара могућност земљи да бира између домаћег и руског гаса, преносе РИА Новости.
Данска је до сада била једина земља која није дозволила полагање цеви за гасовод. Истовремено, гасовод је завршен 80%, а изградња је тече по плану.
Бивши канцелар Немачке и председавајући Управног одбора "Северног тока 2" АГ, Герхард Шредер је рекао почетком лета да је градња одложена због притиска САД-а на Копенхаген.
Данска је до сада била једина земља која није дозволила полагање цеви за гасовод. Истовремено, гасовод је завршен 80%, а изградња је тече по плану.
Бивши канцелар Немачке и председавајући Управног одбора "Северног тока 2" АГ, Герхард Шредер је рекао почетком лета да је градња одложена због притиска САД-а на Копенхаген.
"Северни ток 2"
Пројекат укључује изградњу два крака гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубичних метара гаса годишње, који се протеже од руске обале дуж дна Балтичког мора према Немачкој. Планира се да гасовод буде завршен до краја године, а пролазиће кроз територијалне воде или искључиве економске зоне Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.
Неколико земаља се противи пројекту, посебно Украјина, која се боји губитка прихода од транзита гаса из Русије, као и Сједињене Америчке Државе, које имају амбициозне планове за извоз течног природног гаса у Европу.
Пројекат укључује изградњу два крака гасовода укупног капацитета 55 милијарди кубичних метара гаса годишње, који се протеже од руске обале дуж дна Балтичког мора према Немачкој. Планира се да гасовод буде завршен до краја године, а пролазиће кроз територијалне воде или искључиве економске зоне Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке.
Неколико земаља се противи пројекту, посебно Украјина, која се боји губитка прихода од транзита гаса из Русије, као и Сједињене Америчке Државе, које имају амбициозне планове за извоз течног природног гаса у Европу.
