eNovosti.info

Правила су се променила, више светом не владају само америчке законитости биоскопских благајни већ и кинеске и руске. А Руси воле да иду у биоскопе током Нове године. Тако је и�Инвазија�имала премијеру првог јануара 2020. године, а код нас је стигла осам дана касније, на Светог Стефана.

Реч је о наставку блокбастера�Сила привлачности�Фјодора Бондарчука који нам је пре три година показао једно ново лице руског филма.

Наиме,�Сила привлачности�је далеко од првог руског „копивудског“ остварења, односно покушаја да препише холивудске постулате, али у време изласка изгледала је као најуспешнији пример тога.

Наставак�Силе привлачности

Фјодор Бондарчук, тајкун руског филма и један од редитеља из најужег окружења Владимира Путина, у�Сили привлачности�снимио је своје најзаокруженије и понајбоље дело у уметничком погледу јер је сјајно интегрисао традицију совјетске научне фантастике и оно што је у том тренутку са филмовима као што је�Дистрикт 9�радио Нил Бломкамп.

Противно „правилима Зорана Живковића“ која кажу да „летећи тањири не слећу у Лајковац“, код Бондарчука су слетели у једно московско предграђе. Приликом слетања страда велики број комшија и упркос схватању војске да госте из галаксије треба оставити на миру до даљњег, локална омладина и комшилук се спремају да се са њима разрачунају и тиме потенцијално изазову интергалактички инцидент.

Девојка из комшилука која је коловођа целе одмазде међутим упознаје ванземаљца у људском обличју и међу њима се јавља симпатија.

На врло сличан начин као Нил Бломкамп, и Фјодор Бондарчук је у овом филму свео долазак ванземаљаца на „улични ниво“, надовезујући се на традицију коју је успоставио већ поменути узор, Џејмс Камерон, који је најбоље уводио јунаке из радничке класе у комплексне и амбициозне научнофантастичне наративе. Исто тако, на трагу Бломкапма и његовог учитеља Камерона, увео је мотив трансхуманизма, ситуацију у којој у контакту са другим бићима људи размењују своја својства са њима и претварају се у нешто друго.

Русија, сама на свету

Од совјетске фантастике, Бондарчук је преузео целу матрицу представника супериорне ванземаљске врсте који не успева да се нађе у исквареном свету Земљана, жели да им помогне и да превазиђе предрасуду да сусрет са непознатим нужно значи и рат.�

Сила привлачности�је филм који је показао да Руси могу да сниме филм који у техничком погледу досеже стандарде холивудског блокбастера, и да су простори жанровског израза које још нису до краја савладали и „разгазили“ врло мали и ретки. У њему је Бондарчук дипломирао као редитељ блокбастера и показао да је холивудску лекцију научио до краја.

Инвазија�се директно надовезује на догађаје из првог филма. Земљани слуте да ће следећи долазак ванземаљаца бити малеволентан и спремни су да се бране. Ирина, девојка из првог филма, подвргнута је експериментима јер схватају да је она по свему судећи спој „најмоћнијег из оба света“. Када се поново појави ванземаљац ког је упознала и заволела у првом филму, заплет постаје помало закучаст, али у основи и даље камероновски – ванземаљска вештачка интелигенција ју је препознала као претњу и жели да је ликвидира.

Протеклих месеци,�Русија експериментише како да изолује свој интернет�са глобалне мрежe. А како су савладали прављење блокбастера, рекло би се да без дилеме могу да изолују и своју кинематографију јер нема никакве сумње да имају знања како да читав репертоар испуне својим врхунским филмовима.



Боље од�Терминатора

Инвазија�се бави камероновском темом младе жене коју прогони вештачка интелигенција као претњу, дакле нечим што је тематизовао�Терминатор, и то на битно супериорнији начин од најновијег филма из америчког серијала. Док је филм Тима Милера био зачуђујуће неспреман за еру интернета јер ни сам изворник из 1984. године није узео глобалну мрежу у обзир, Бондарчуков изузетно добро разуме данашњу општу повезаност.

За разлику од�Силе привлачности, Бондарчук више није загледан у звезде, нити је упитан шта нас чини људима – њега сада занима вештачка интелигенција као претња. Јако је занимљив начин на који вештачка интелигенција прогони главну јунакињу а то су махом руски специјалитети – фејк њуз објаве, дип фејк снимци, рат дезинформацијама – окретање људи једних против других.

Бондарчук је на овом филму изнова окупио врхунску екипу сарадника. Рецимо, редитељ филма�Лед, Олег Трофим, је био задужен за редитељске задатке у знатном сегменту филма. Ту је иста глумачка екипа као и западне куће које су и први пут помагале у дизајну звука и специјалних ефеката.

Отуд је филм изнова пун маштовитих и несвакидашњих решења као што је спектакуларни климакс са потапањем Москве, али и акционе сцене изашле из шињела�Истинитих лажи�и�Аватара�када се јунак у ванземаљском егзоскелету рве са хеликоптером Камов Ка-50.

Гледај трипут�


Када је изашао први филм, било је јасно да сваки прави Србин мора три пута да га гледа. Први пут да испрати причу, други пут да се диви московским локацијама и специјалним ефектима, и трећи пут да се диви руском наоружању. И�Инвазија�је филм за толико гледања јер Руске ваздушно-космичке снаге показују целу бомбоњеру својих адута, па тако рецимо имамо прилику да видимо и испаљивање ракете С-400 у кључном тренутку филма, као и још један детаљ за фанове професора Милиновића који препуштам гледаоцима да сами открију.

Поред војне моћи која се као што је и уобичајено у научној фантастици испоставља као махом неупотребљива против ванземаљаца, Бондарчук се окреће још једном руском специјалитету - јавном сектору.�Још од филма Духлес 2 Романа Пригунова, можемо говорити о гламуризацији јавног сектора у руским блокбастерима.�Овог пута руски телеком игра значајну улогу у расплету прича, када цела земља мора да оде технолошки уназад да би се спасила од непријатеља који влада интернетом.

За разлику од првог филма који се бавио прожимањем двеју цивилизација кроз однос двоје одабраних појединаца,�Инвазија�је филм о конфликту што је приближава једноставности холивудског приступа стварима. Међутим, холивудски хардвер и свежина ванхоливудског размишљања чине да јануар у србским биоскопима буде другачији од онога како су га Американци замислили.�