Ратко Родић: Пајтићеви марифетлуци и шта ће бити са њим после избора?

18-04-2016 10:35:58 | | / mojenovosti.com |

Све оно што је могло, додуше шкрто, да се пронађе у медијима али и на основу јавно објављених података говоре да је Војводина постала црна рупа Србије. У “добра времена” је буџет Војводине био и 500 милиона евра а при томе у тај буџет нису смеле да привире ни контроле а ни медији. Радило се шта се хтело, под заштитом ДС кад је био на власти у Београду а касније под протекторатом странаца. Ту имамо мноштво, читаву шуму корупције, превара у служби, злоупотреба службеног положајам проневера, примања и давање мита, трговине утицајем.

Оно што је јавно доступно а што медији нису хтели или смели да покрену јер чињеница да је корупција била главна делатност Пајтићеве олигархије те да он и његови људи у најмању руку навелико злоупотребљавали положаје. То што се радило се може објаснити или су били глупи и неодговорни или пак да се свесно починили невиђену материјалну и сваку другу штету покрајини и грађанима.

Карактеристика случајева корупције у врху покрајинске власти су очигледност, безобразлук, бахатост па и бизарност. Они су та дела и недела вршили отворено, незналачки и неопрезно рачунајући да ће њихова власт трајати вечно и да ће их њихови западни пријатељи увек штитити. Као бизарни, ови случајеви су окарактерисани зато што послови какве је водила Пајтићева администрација не постоје и не практикују се нигде.

Занимљиво је дас у врло касни и усамљени случајеви изношења афера у јавност били систематски игнорисани од београдских медија којима је покрајинска власт запушила уста новцем и блиским везама. Тако се десило да скоро да нема примера да је неки новинар од Пајтића и његових компањона затражио коментар о овим аферама. Далеко било да су се овим питањима бавили “истраживачки новинари” којима су адресе газда исте као и Бојану Пајтићу. Занимљиво је и да велики београдски медији ћуте о Пајтићевим аферама. Таблоиди попут Курира, Информера или Данаса ћуте јер очигледно имају договор са њим да му не праве проблем. Иако су афере које су цуриле биле бизарне и сензационалне њима се нису бавили велики писани и електронски медији.

Очигледно је да је Пајтић био и пре 2012. заштићен као бели медвед али је та заштита очигледно и данас присутна.
Пајтић и његова елипа су створили гомилу институција, банака и фондова како би новац што брже и лакше исцурео из буџета. Новац за спорне инвестиције из буџета обезбеђиван је у покрајинским фондовима који су угашени да би се њихово пословање и “инвестиције” заборавиле, а уместо њих су установљене нове, сличне установе, чак са сличним именом и истим разлогом и делатношћу: ради се о Фонду за капитална улагања АП Војводине и Фонду за развој АП Војводине. Дакле шибицарски се новац пребацивао из фонда у фонд имена су се мењала и направљен је такав лавиринт да се ту неби снашла ни пореска и финансијска полиција Америке.

Покрајински фонд за субвенционирање погона нових технологија у АП Војводини делује од 2006. Фонд је потрошио више од 35 милиона евра за суфинансирање 112 тзв. погона нових технологија. Ни у једном од тих погона није инсталирана нова технологија, него су старе машине и опрема представљане као “нова технологија”, што је јавно признао чак и нови покрајинских секретар за науку и технолошки развој (Павлов) који је наследио на положају претходног секретара (Петровића) који је смењен да би се амортизовао лош утисак у јавности.

Основна правила рада Фонда за субвенционирање погона нових технологија у АП Војводини, постављена су овако: прво, давалац субвенције (Покрајина, Фонд, односно Пајтић) даје новац; друго, прималац субвенције (приватно предузеће за добијени новац установљује и оспособљава нови погон нових технологија (нису разрађени критеријуми шта је нова технологија), запошљава 20 нових радника и постаје конкурентан, или конкурентнији на страном тржишту.

Субвенција је кредит и прималац мора да је врати (ово правило је релативизовано јер су корисници субвенција кредите враћали у роби). Прималац субвенције није био обавезан да положи ефикасна средства обезбеђења за враћање дуга, а банкарске гаранције захтеване су тек од 2011. године надаље и увек је – што се односи на неколико последњих случајева – гарант била Развојна банка Војводине (ниједна друга банка). Већ летимичан увид у оваква “правила” показује да је Фонд за субвенционирање погона нових технологија у АП Војводини постављен као амбијент који омогућава велику корупцију.

Из кругова око Пајтића у јавност је лансирана теза да он не може бити одговоран за корупцију у Покрајинском фонду за субвенционирање погона нових технологија у АП Војводини, јер он наводно није могао, нити може да зна сваки детаљ и ситницу у пословању покрајинске администрације. Овај изговор је неуместан јер се не ради о “детаљима” и “ситницама”, него о милионима несталих евра из покрајинског буџета. А да је Пајтић морао бити упознат са детаљима субвенционирања тзв. нових технологија у свих 112 случајева, доказ је његово појављивање на свих 112 свечаности поводом “отварања” тих погона, када је говорио о износима субвенција и њиховим наводним ефектима у конкретним случајевима, о чему постоји мноштво записа у јавним гласилима, Сва је прилика да је Фонд за субвенционирање погона нових технологија у АП Војводини основан само због једне сврхе: прања пара.

До сада је поднето око 15 кривичних пријава против Б. Пајтића, Драгослава Петровића, њихових сарадника и саучесника међу власницима приватних предузећа која су добила покрајинске субвенције за “нове технологије”. Све кривичне пријаве које су поднете односе се на случајеве чисте – неспорне штете која је направљена буџету АП Војводине јер 15 предузећа корисника субвенција која су обухваћена пријавама нису испуниле ниједну од својих уговорних обавеза, а потрошиле су новац добијен за субвенције за неутврђене сврхе.

Приватна предузећа, чији су случајеви описани у 15 кривичних пријава сва су у стечају, или ликвидацији. Сумњиво је нарочито то што Пајтић и сарадници нису водили судске спорове против власника приватних предузећа која нису вратила субвенције, нити су против њихових власника подносили кривичне пријаве.

Несавесност Пајтића и чланова његове номенклатуре огледа се у томе што за дате субвенције (кредите) од власника субвенционираних приватних предузећа нису узимали реално обезбеђење, а такође нису издавали налоге буџетској инспекцији да изврши контроле наменског трошења буџетских средстава у субвенционираним предузећима, што је била њихова обавеза према Закону о буџетском систему. Они очигледно нису ни желели да воде судске процесе да се не би установило да су Пајтић, саучесници и власници приватних субвенционираних предузећа осмислили, организовали и систематски спровели крађу новца из покрајинског буџета.

Милионски износи у еврима изгубљени су јер су субвенционирана предузећа пропала, више не постоје и никада неће више бити у стању да врате субвенције које су добили од Пајтићеве врхушке. Тако је буџет оштећен за десетине милиона евра, прецизније најмање 35 милиона евра. Покрајинска влада води финансијске послове какве не води ниједна друга регионална, или било која друга влада на свету, ниједна банка, ниједан инвестициони фонд. Ти послови су толико апсурдни, незабележени у домаћој и светској пракси да сами по себи, аутоматски изазивају сумњу на корупцију.

Многи од тих послова су толико недвосмислено штеточински, њихова сврха измиче рационалном расуђивању, а пошто су учињени са неспорном намером да једино буду корисни за корупционаше. Очигледно је да је случај Пајтића као председника регионалне владе и Демократске странке и његових сарадника из покрајинске и страначке номенклатуре – случај серијских штеточина. Постоји релативно лак начин да се расветли корупција у пословању главних фондова за капиталне и друге инвестиције у Војводини.

На располагању су документи са списковима инвестиција и одлукама о појединим инвестицијама, лако и брзо установи какав је епилог појединих инвестиција о којима у јавним документима и рапортима или уопште нема, или има недовољно трагова. Реална су очекивања да би – уз примену оваквих поступака – могло изронити десетине афера у којима су нестали много већи износи новца него што је то случај са субвенцијама у Војводини.

У прилог ове тезе говори следећа хроника: Фонд за капитална улагања АП Војводине о чијем престанку рада је недавно одлучила Скупштина АП Војводине и преименовала га у Управу, основан је 2006, а почео је да ради 2007. године. У исто време, паралелно, деловали су (и делују до данас) и други фондови који имају исту, или сасвим сличну сврху као Фонд (сада Управа) за капитална улагања, а међу тим паралелним установама истиче се Фонд за развој АП Војводине (основан 2002.). Донедавно, ти фондови радили су у највећој дискрецији. Поготово о појединчаним пројектима који су финансирани из тих фондова, није била могућа расправа у Скупштини АПВ јер је огромна већина посланика из странака по чијим налозима су експлоатисана средства два фонда онемогућавала сваку расправу и чак увид у детаље финансијских аранжмана који су са подобним партнерима прављени у фондовима.

Стварање амбијента у коме су могуће незаконите импровизације, самовоља и истеривање хирова, а контрола сведена на најмању меру, разлог је што је упркос постајању и деловању некадашњег Фонда за развој АПВ, који је већ имао сличне циљеве (од 2002.), основан и Фонд за субвенционирање погона нових технологија у АП Војводини (2006.). А уз све то, деловао је и Фонд за капитална улагања АП Војводине (од 2007.), са веома сличним циљевима.

Фонд за развој АПВ деловао је од 2002. до 2012. Извештај о раду тог Фонда објављен је на посебном wеб сајту. Садржи само штуре податке о томе да је за 5.391 корисника кредита пласирано нешто више од 253 милиона евра. Нема података за шта, за које конкретне пројекте је тај новац трошен и колико је од тих пројеката произвело до данас одрживе послове. Степен наплате потраживања обезбеђених хипотеком на непокретности, до 2011. износио је око 75 процената. Нема података ко није вратио кредите, чија укупна сума није мања од 25 милиона евра. У 2011, предизборној години степен наплате је нагло пао, па је наплаћено само 86 посто кредита покривених банкарским гаранцијама, а степен наплате кредита покривених хипотеком на непокретности пао је на 65 посто. Нема објашњења зашто се ово десило, а нема ни података ко је остао дужан том Фонду. Вероватно је реч о миљеницима покрајинског режима Демократске странке и спонзорима изборне кампање ДС. Фонд за развој АПВ угашен је половином 2013. Нема података о пословању током 2012. Међу трансакцијама тог фонда је уплата 1,5 милиона евра загребачкој Тесла банци и 200 милиона “за стицање власништва Фонда за развој АПВ у Развојној банци Војводине (26,13 гласачких права)”. Фонд за развој АПВ престао је да ради 30. јуна 2013, његове послове преузео је новоформирани Развојни фонд АП Војводине.

Дакле уместо Фонда за развој АПВ успостављен је Развојни фонд АП Војводине. Зашто је било потребно да иста ствар промени име? Да би се забораву препустило пословање Фонда за развој АП Војводине. У највећој мери, захваљујући насиљу скупштинске већине над мањином у Скупштини АП Војводине у томе се успело. Више нико не помиње Фонд за развој АП Војводине, а његов наследник Развојни фонд АП Војводине углавном вегетира јер је у суштини маска за бивши фонд, чије послове и ненаплаћене дугове је покрио заборав.

По најновијем, слично треба да се деси са трансформацијом Фонда за капитална улагања АП Војводине у Управу за капитална улагања АП Војводине. Пајтић и номенклатура очекују да сада – када је уместо Фонда успостављена Управа за капитална улагања – нико више неће питати, или истраживати шта се дешавало у Фонду за капитална улагања. То никако не би требало препустити забораву.

Постоје јасни разлози за сумњу да је Фонд за капитална улагања АП Војводине дубоко затрован корупцијом и да је потреба да се многи компромитантни послови заташкају прави разлог за прерушавање и прешминкавање Фонда за капитална улагања АПВ, поготово што су послови Фонда у највећој мери обавијени мраком – у потпуности су нетранспарентни. До сада откривени случајеви корупције и криминала у Фонду за капитална улгања АП Војводине, очигледно су само врх леденог брега. Примери који показују шта се ту заправо ради су на пример – притварање потпредседника Скупштине АП Војводине, члана Демократске странке Миливоја Вребалова под сумњом да је одговоран за нестанак новца који је био намењен за изградњу хуманитарне установе. Друга афера је Афера Кришан када је јавно тужилаштво у Панчеву наредило истрагу против председника општине Ковачица због основане сумње да је злоупотребио службени положаја.

Он је осумњичен да је без спроведеног поступка јавних набавки, у августу 2008, закључио уговор са предузећем АД „Војводинапут“ из Панчева о „извођењу радова на изради улица у насељеним местима општине Ковачица, за укупан износ од 320 милиона динара“, а цене су „по свим позицијама увећане за 25 одсто у односу на формиране цене по тржишним условима“, чиме је, према наводима Тужилаштва, неосновано увећана стварна вредност уговореног посла за 80 милиона динара.

Тужилаштво је саопштило да је Фонд за капитална улагања АП Војводина исплатио рачун на основу чега је једно привредно друштво прибавило противправну имовинску корист од 80 милиона динара и Фонду причинио штету у истом износу. Иако је Фонд претрпео штету од 80.000 евра, изостала је не само истрага него и било каква расправа о томе ко је унутар установе помогао да Фонд претрпи штету у општини Ковачица.

Испоставило се да Фонд за капитална улагања уговор на основу којег плаћа оно што траже инвеститор и извођач, потписује само реда ради. Испада да Фонд верује у све што му се достави од стране инвеститора као у свето писмо – да ништа не проверава и не контролише, иако потписује да се паре потроше, о чему као доказ постоји јавна изјава одговорног лица из Фонда (Управе) за капитална улагања Војводине.

Иако полиција тврди да у Ковачици није спроведен процедура јавне набавке, у Фонду кажу да јесте. Ни то није био разлог за интерну контролу, или истрагу у Фонду; за скупштинску расправу. Фонд се понашао као да га нестанак пара не интересује. Испоставило се да Фонд само плаћа, да тамо нико не одговара. У ствари одговорне особе у фонду (председник Управног одбора је Пајтић) заинтересоване су да се заборави да су нестале паре јер су паре отишле преко “политичке линије”.

Поставља се питање зашто су корупцијске афере остајале без судског епилога и после одласка са власти ДС на нивоу републике. Јасно је да нова власт није имала ни знања ни људи који би се одмах тиме бавили, но како је од тада прошло четри године јасно је да је неко штитио Пајтића и екипу од судских процеса за штету која се мери десетинама и стотинама милиона динара. Било је неколико покушаја од стране Напредњака пре неколико година али и од тога се одустало. Социјалисти нису били вољни да процесуирају своје бивше коалиционе партнере јер би онда вероватно изашла на површину и улога коју су они имали у свему томе или би им барем ДС покренуо “њихове афере” (по принципу “не дирај ме не дирам те”).

Очигледно је да се неко са стране умешао и да је спасио Пајтића од одласка са власти али и од судских процеса за корупцију и злоупотребу положаја. То су странци код којих је Пајтић годинама уназад уживао подршку – пре свега у Бриселу и Вашингтону. Они су желели да ослабе Србију тако што ће једна партија владати у Београду а друга у АП Војводини која је у међувремену постала “држава у држави”.

Поред тога настојали су и да од ДС или њему блиских прозападних и пронатовских снага створе јачу опозицију којом би за неколико година, кад за то сазре време ишли на слабљење и промену власти у Србији. Видећемо да ли ће заштита странаца из САД и ЕУ важити и после избора када вероватно у покрајинској власти не буде више Пајтића и екипе, иако није искључено да странци покушају и њих да убаце напредњацима као млађег “коалиционог партнера”. Но то би био врхунац политичке фарсе који би огорчио велики број грађана. Но како се код нас иде оном логиком “сваког чуда за три дана доста” ни ова бизарна коалиција Пајтићевих жутих лопова и Вучићевих напредних популиста није немогућа.

Ратко Родић

Васељенска