Ратко Родић: Афере Покрајинске Владе Бојана Пајтића!( Други део)
Покрајински фонд за субвенционирање погона нових технологија у АП Војводини укупно је потрошио 35 милиона евра за суфинансирање 112 наводних погона нових технологија. Ни један од тих погона није инсталирао нове технологије, него су старе машине и опрема представљане као нова технологија.
Прималац субвенције није био обавезан да положи ефикасна средства обезбеђења за враћање дуга, а банкарске гаранције захтеване су тек од 2011. године надаље. Индикативно је да је гарант увек била Развојна банка Војводине.
Бојан Пајтић и сарадници нису водили судске спорове против власника приватних предузећа која нису вратила субвенције, нити су против њихових власника подносили кривичне пријаве. Милионски износи у еврима изгубљени су пошто су субвенционирана предузећа пропала и никада висе неће бити у стању да врате субвенције које су добили од Пајтићеве врхушке.
Случај Антифриз
Приватно предузеће Брокерска Kућа Александар из Суботице, добијене субвенције за увођење нове технологије (није објашњено које и какве) предузеће је “враћало” у неколико наврата, кроз тзв. донације: најпре је “утопило” 7.150 литара антифриза у 19 пољопривредних, машинских и техничких школа у Војводини за 12.654,79 евра, зато што те школе имају “возни парк”, како је закључило Пајтићево веће. На истих 19 адреса ускоро је поново испоручено 2.400 литара антифриза (за 4.247 евра), још 10.000 литара средства за полирање и заштиту гума (за 32.804 евра) и још 5.000 литара течности за прање стакла (за 3.764 евра). Чије гуме су ђаци полирали са 10.000 литара, не пише у закључку ИВ АПВ. Није објашњено ни зашто школе троше више антифриза од градских саобраћајних предузећа у Војводини. Онда су на ред дошла позоришта, музеји и галерије у Новом Саду и Војводини, где се антифриз изгледа троши чак и више него у моторизованим школама и градским саобраћајним предузећима.
У размаку од само пет месеци за само 8 установа испоручено је 2.640 литара антифриза (за 4.672 евра) и 3.000 литара течности за прање стакла (за 2.256 евра); па још 2.500 литара антифриза (4.425 евра) и још 6.250 литара течности за прање стакла (4.700 евра). У последњој испоруци за културу обухваћено је 10 позоришта, музеја и галерија у Војводини, којима је наводно дато још 6.640 литара антифриза (за 11.949,34 евра) и још 12.445 литара течности за прање стакла (9.527,89 евра). Из закључака Извршног већа, види се да је, у исто време, Брокерска кућа “враћала” субвенције и кроз испоруке још 6.250 литара течности за прање стакла (за 4.700 евра) за 124 средње школе у Војводини. Рачуница показује да је Покрајина трампила 91.000 евра за 21,3 тоне антифриза, 10 тона средства за заштиту и полирање гума и 33 тоне течности за прање стакла. Десет установа културе у Војводини, за само пет месеци, снабдевено је са 11,8 тона антифриза и 21,7 тона течности за прање стакла.
Kупус
Фирме Гроw-Расад из Новог Сада, Бојони из Београда и Плантен из Ирига, субвенциониране су са не мање од 651.293 евра од Петровићевог и Пајтићевог Фонда. Три приватне фирме субвенције су субвенције вратиле у натури: Педузеће Гроw-Расад “вратило” је Покрајини 306.946 евра тако што је испоручило 1.166.217 расада купуса, салате, паприке, парадајза и разног поврћа. Предузеће Бојони “раздужило” се са Петровић-Пајтићевим Фондом са 247.228 садница винове лозе. А фирма Плантен за свој дуг од 77.017 у еврима дала је 222.658 комада расада цвећа дан и ноћ и још 31.386 расада зелене салате. Гроw-Расад и Плантен запошљавале су мање мање од десет радника, а Бојони у Самошу, где је пријавио испоставу за субвенције – ниједног.
Посебну сенку на пословање Фонда, бацају испоруке расада поврћа Kанцеларији за инклузију Рома АП Војводине. Петровић и Пајтић први пут су им дали 10.000 расада купуса и 24.200 расада зелене салате; затим су Ромима послали 5.100 комада расада парадајза и 3.800 паприке; у следећој тури испоручено им је 35.200 расада купуса, 8.500 парадајза, 7.000 салате, 4.800 карфиола, 4.610 паприке и 4.000 целера; затим су опет добили 25.000 расада паприке и још толико расада парадајза; и на крају 130.000 расада паприке и 10.152 комада расада салате “спеедy”.
“Параноја у свемиру”
Новосадском предузећу А.Д. АМБ Графика додељено је за субвенције 379.806 евра, наводно за увођење нове линије у погону за штампање амбалаже.
Иако правила Покрајинског фонда налажу да се суфинансирају “нови производи који битно повећавају конкурентност привреде АП Војводине на иностраном тржишту”, АМБ Графика свој дуг није платила новцем зарађеним у слободној конкурецији на иностраном, чак ни на домаћем тржишту, јер је дуг “исплатила” у натури: у књигама које је штампала за кориснике покрајинског буџета. Државне установе су добиле књиге које су за њих наручили Драгослав Петровић и Бојан Пајтић за 379.806 евра. Међу књигама које су “буџетским корисницима на територији АПВ” испоручене из АМБ Графике, нарочито се истиче “Приручник за практичну примену закона о јавним набавкама”, чијих је првих 1.576 примерака испоручено у октобру 2009, по укупној цени од 72.957,61 евра; па поново у априлу 2010, по цени од 60.177,00 евра за 1.300 комада наводно другог, допуњеног издања; па онда још једном, у јуну 2011, за 1.000 комада плаћено је 65.248,07 евра (65,2 евра по комаду).
Преостали дуг, до износа од 379.806 евра, “исплаћен” је испоруком 31 књиге са невеликим тиражима, међу којима су и наслови као што су “Зашто нисмо разумели Зорана Ђинђића”, или “Параноја у свемиру”. Упркос гомили испоручених “Приручника за практичну примену закона о јавним набавкама” – Извршно веће иначе има своју штампарију, ниједна од осам испорука, од октобра 2009. до јула 2011, није прошла процедуру јавних набавки. Ниједан од испоручених наслова није оцењиван од стручне, литерарне, или интелектуалне јавности.
Сифон
Фирми Техноеxпорт из Инђије, из Покрајинског фонда за развој нових технологија, исплаћено је 661.303,65 евра. Уместо да врати 661.303,65 евра субвенција у новцу, предузеће Техноекспорт испоручило је гомилу једноделних и дводелних сифона за судопере и километре пластичних црева за заливање Дирекцији робних резерви Војводине, одакле је наводно подељена установама у Војводини. У првој тури, сифони су подељени школама у Војводини.
Према закључку Извршног већа Војводине, школама је испоручено 21.280 једноделних сифона по укупној цени од 38.418,91 евра и још 21.280 дводелних сифона за које је закључено да коштају 70.436,80 евра. У тој испоруци, свим школама за ученике са сметњама у развоју испоручено је по 5.370 комада сифона. Још чудније звучи донација којом је Техноеxпорт “вратио” преосталу рату дуга Покрајини тешку 477.806,64 евра.
Према закључку Извршног већа Војводине, Савезу пензионера Војводине поклоњено је 29.921 “санитарних пакета” и у сваки од тих пакета стављена су по два еластична сифона (једноделни и дводелни) и још по 22,32 метара црева за поливање (укупно 667,8 километара). Техноекспорт је сем тога Студентском центру у Новом Саду испоручио још 60 сифона за судопере и 25 комплета црева за заливање, а 4.300 сифона утрапљено је ЈKП “Сента” и Општини Бела Црква.
Гел
За добијену субвенцију у натури се раздужила и фирма Аромапласт из Јерменоваца. Власнику те фирме додељено је најмање 200 хиљада евра покрајинских субвенција. Тај дуг предузеће је “вратило” тако што је војвођанским установама и школама наводно поделило најпре 60 хиљада паковања гела за руке (400 мл) за 62.705,21 евра; а затим још 30 хиљада паковања по цени од 31.353 евра. Одговора на питања да ли је и како исплаћена разлика до 200 хиљада евра – нема. Предузеће Аромапласт, према подацима Агенције за привредне регистре, имало је четири запослена. Предузеће коме је поклоњено 200.000 евра основано је у децембру 2006, дакле непуну годину дана пре добијања велике субвенције, а оснивачки капитал субвенционираног предузећа износио је мизерних 39.525 динара (476,20 евра).
Лопте
Са најмање 115.919,15 евра субвенционирано је новосадско предузеће за рециклирање секундарних сировина Ецо-Рецyцлинг. Предузећу је субвенција дата за оспособљавање погона нове технологије, 2008. године, а пошто је и тај посао обавијен велом мистерије – као што је то случај са пословањем свих покрајинских фондова – не зна се тачно какав је погон субвенциониран.
Међутим, познато је да је финансирано новосадско предузеће за рециклирање секундарних сировина, три године касније, “вратило” Покрајини субвенцију од најмање115.919,15 евра тако што је Покрајинској дирекцији за робне резерве испоручило 6.198 кошаркашких, 2.002 фудбалске, 4.468 одбојкашких и 2.000 рукоментних лопти. Тих укупно 14.668 лопти после је Покрајинска дирекција за робне резерве разаслала по војвођанским општинама где су подељене непознатим крајњим корисницима. Само истрага може да одговори на питање зашто су у овакве апсурдне послове Пајтић и номенклатура увлачили приватне предузетнике и државне установе у АП Војводини. Да ли средства за субвенције служе за куповину 14.668 лопти, а државни и локални органи управе за дистрибуцију излишне робе?
Случај Сперма
Фирма Лучар Холстеин Фармс из Дероња субвенционирана је са најмање 288.939,88 евра. Под погоном нових технологија у овом случају подразумевано је шест бикова који су производили сперму за осемењивање расних крава. Фирма је испоручила Покрајини 31.689 дозу сперме, што се може утврдити из документа Извршног већа Војводине, али где су те дозе завршиле није објашњено чак ни у одговору на питање које је постављено на основу Закона о доступности информација од јавног значаја. Случај Сперма показује да су Пајтић и лица одговорна за законитост пословања Фонда за субвенционирање погона нових технологија у АП Војводини, користили сваку прилику и изговор да прибаве привид легалности за своје трансакције. Испорука сперме бикова Покрајини не уклапа се ни у једно правило по коме би требало да послује Фонд, а испоруке у роби уместо враћања дугова у новцу по правилима Фонда предвиђене су једино за “хуманитарне” сврхе и установе.
Један у два
Приватна фирма Фениx у Беочину добила је покрајинске субвенције два пута, оба пута по 300.000 евра, дакле 600.000 евра укупно, а иначе има исту делатност као фирма Гарант, која је субвенционирана са такође 600.000 евра из чега је испала превара са металостругарским погоном у Оџацима. Постоје основи за сумњу да је власник Феница исто лице као и власник Гаранта који је направио опсену са погоном за производњу радилица и цилиндара за моторе у Оџацима, која је Покрајину коштала 600.000 евра. Фениx у Беочину није установио никакав погон нове технологије, као што то није учинио Гарант у Оџацима. За та два “подухвата” иста особа награђена је са 1,2 милиона евра из покрајинског буџета.
Случај награда уместо казне
Из извештаја о завршном рачуну покрајинског буџета, види се да је Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој у 2012. години располагао са преко три милијарде и 360 милиона динара. Од тих пара је, према извештају, на суфинансирање погона за примену нових технологија и отварање нових 20 радних места доделио око 182 милиона динара. Новац је узело 14 предузећа, међу њима и фирме које по други пут добијају средства из тог фонда, а да притом не испуњавају услове конкурса. Тако је, примера ради, Сирматеx из Башаида добио новац два пута. Први пут 2011. године у износу од четири милиона динара, без обзира на то што фирма нема 20, него само осам запослених. Ипак, није санкционисана, него је новац добила поново и то 450.000 динара, без обзира на то што је у међувремену отпустила седам радника, а требало је да запосли 40, пошто је новац добила двапут заредом. Има више предузећа која су добила новац двапут узастопно иако ни први кредит нису оправдала. Тако је фирма СОС Јерменовци у 2011. години добила девет милиона динара. Уместо 20, запошљава само три радника. Упркос томе, 2012. године фирма је поново добила новац – шест милиона за десет нових људи.
Мртвачки сандуци
Предузеће Маранта Сомбор, 2011. године добило је 24 милиона динара, а запослило је само три радника, док му је у 2012. додељено чак 29,5 милиона, на 15 радника. Предузеће Маранта производи мртвачке сандуке и дели веб-сајт с фирмом Мидеx K2, која је од Секретаријата за науку 2008. године добила 125.000 евра за нове технологије за производњу пелета. Интересантна веза је да на адреси www.маранта.рс у коду вебсајта постоји траг предузећа Еколовита д.о.о, регистрованог у Новом Саду, на адреси Руђера Бошковића 2ц, где је лоциран и контакт телефон фирме Мидеx K2.
Еколовита се бави производњом уља и масти, а новац је добила и 2010. године за отварање погона нових технологија. Седиште Мидеxа K2 налази су у Улици златне греде у Сомбору, где је једно време била и фирма Еколовита. Погони Мидеxа K2 и Маранте налазе се у Буковцу. Постоје документи Пајтићеве владе у којима пише да је фирма Мидеx K2 новосадском предузећу Лисје наводно испоручила плоче и лајсне за производњу мртвачких ковчега у вредности од свих 250.327,03 евра.
Био-еколошки центар
Међу приватним предузећима која су уживала посебну наклоност Фонда за субвенционирање је и једна страна фирма. Био-еколошки центар за истраживање у индустријској производњи и заштиту животне средине из Зрењанина у 2006. години субвенционирана је са 28.083.829 динара (338.359,38 евра).
Уговор је потписан 23. октобра у Извршном већу Војводине и у њему је наведено да се 90 одсто средстава пребацује осам дана након потписивања уговора, а осталих десет одсто након завршетка пројекта, тј. након достављања документације о правдању утрошених средстава. Међутим, Центру се већ 14. децембра пребацује и преостали износ од 3.120.425 динара. Kредит је додељен за набавку погона нове генерације, а извршена је набавка репроматеријала атрактант (лархеx-баинт) за сузбијање ларви комараца. У извештају стоји чак и царинска декларација.
Но, и поред тога, ова фирма по истом принципу добија новац и годину дана касније, али у много већем износу: 30. априла 2008. године – 39.469.500 (512.590,90 евра), а 25. септембра још 4.385.500 динара (56.954,54 евра). У сваком уговору обавезан услов било је запошљавање 20 људи, што значи да је у те две године требало да буде запослено 40 нових радника. То се није десило него та фирма, која је 100 одсто у власништву фирме Био инсецт технологиес са седиштем на Британским Девичанским острвима, има мање запослених него што је имала пре добијања субвенција.
Влада Војводине наставила је да помаже Био-еколошки центар, те му је, по закључку од 2. фебруара 2011. који се односи на реализацију плана расподеле средстава за сузбијање ларви комараца на територији АПВ, пребачено 173.395.440 динара (1.716.785,53 Евра).
Wеба
Предузеће Wеба из Новог Сада, с погоном за производњу бицикала, добило је 2008. године субвенцију од 3.000.000 динара (38.961,03 евра). Већ следеће године, према подацима из АПР, имали су нето губитак од 20.938.000 динара. А 1. августа 2011. након поступка ликвидације обрисани су из регистра предузећа.
Вермонс
Предузеће Вермонс из Новог Сада за наводни погон са наводно новом технологијом за рециклажу моторних уља, 2008. године субвенционирано је са 17.400.000 динара (225.974 евра), у тренутку када није имало ниједног запосленог. Следеће године предузеће је имао три запослена и нето губитак од 20.938.000 динара (225.139,78 евра). Овај случај речито говори колико су покрајинске субвенције за нове технологије биле неефикасне из простог разлога што је њихова једина сврха била да се створи погодност за преваре и проневере покрајинског буџета.
Случај Пекара
Субвенција дата Пекари Симић из Сремске Митровице такође ефектно потврђује горњу констатацију. За наводну нову технологију у погону за производњу пецива и хлеба, Пекара је у децембру месецу 2007, када је у ствари отворена, добила субвенцију од 9.892.732 динара (123.659,15 евра). Упркос уговорној обавези предузеће није следеће године повећало број запослених, што значи да је и даље запошљавало једног радника, што је био случај и пре него што је добило новац и уговором преузело обавезе.
До сада откривени случајеви корупције и криминала у Фонду за капитална улгања АП Војводине, очигледно су само врх леденог брега. Најмање три тешке афере показују да је Фонд за капитална улагања био и јесте контаминиран тешком корупцијом:
Афера Kришан
Јавно тужилаштво у Панчеву наредило је прошле године истрагу против председника општине Kовачица због основане сумње да је злоупотребио службени положаја. Он је осумњичен да је без спроведеног поступка јавних набавки, у августу 2008, закључио уговор са предузећем АД „Војводинапут“ из Панчева о „извођењу радова на изради улица у насељеним местима општине Kовачица, за укупан износ од 320 милиона динара“, а цене су „по свим позицијама увећане за 25 одсто у односу на формиране цене по тржишним условима“, чиме је, према наводима Тужилаштва, неосновано увећана стварна вредност уговореног посла за 80 милиона динара. Тужилаштво је саопштило да је Фонд за капитална улагања АП Војводина исплатио рачун на основу чега је једно привредно друштво прибавило противправну имовинску корист од 80 милиона динара и Фонду причинио штету у истом износу.
Иако је Фонд претрпео штету од 80.000 евра, изостала је не само истрага него и било каква расправа о томе ко је унутар установе помогао да Фонд претрпи штету у општини Kовачица. Испоставило се да Фонд за капитална улагања уговор на основу којег плаћа оно што траже инвеститор и извођач, потписује само реда ради. Испада да Фонд верује у све што му се достави од стране инвеститора као у свето писмо – да ништа не проверава и не контролише, иако потписује да се паре потроше, о чему као доказ постоји јавна изјава одговорног лица из Фонда (Управе) за капитална улагања Војводине. Иако полиција тврди да у Kовачици није спроведена процедура јавне набавке, у Фонду кажу да јесте. Ни то није био разлог за интерну контролу, или истрагу у Фонду; за скупштинску расправу. Фонд се понашао као да га нестанак пара не интересује. Испоставило се да Фонд само плаћа, да тамо нико не одговара низашта. У ствари одговорне особе у фонду (председник Управног одбора је Пајтић) заинтересоване су да се заборави да су нестале паре.
Kаменица 2
Kада је 2008. положен камен темељац, Пајтић је јавно изјавио да ће нова болница Kаменица 2 у Сремској Kаменици коштати 20 милиона, и да ће бити завршена 2009. Онда се о Kаменици 2 није причало пар година па је речено да ће бити завршена до краја 2013, па до априла 2014. Болница још не ради, цена квадрата без опреме у просторијама у којима још нису завршене све инсталације и није монтирана опрема попела се на више од 3.500 евра. Укупна вредност инвестиције у међувремену се са 22 милиона евра попела на 31 милион евра, а по свему судећи, кад се заврши набавка и инсталација опреме, нова болница неће бити јефтинија од 35 милиона евра.
