РТ: Боливија се под новим председником поново придружила латиноамеричким регионалним блоковима који се противе превласти САД-а
Новоизабрани председник Боливије, Луис Арсе, наставио је чланство државе у три главна блока усмерена на регионалну интеграцију, преокренувши потезе претходне „привремене“ владе за повлачење из левичарских организација.
Наследник и савезник свргнутог лидера Еве Моралеса, Арсеова администрација је саопштила да ће обновити „пуно учешће државе чланице“ у три организације - Заједници држава Латинске Америке и Кариба (познате под шпанским акронимом ЦЕЛАЦ),Унији јужноамеричких нација (УНАСУР) и Боливаријанског савеза за народе наше Америке (АЛБА)- а у којима се тражи политичка и економска сарадња између чланица.
"Одлука прелазне владе да обустави учешће Боливије у поменутим интеграционим просторима одговарала је чисто политичким интересима, који немају пуно везе са интеграцијским позивом боливијског народа“, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова Боливије, позивајући се на акције привремене председнице Жанин Ањез након Моралесовог уклањања са власти прошле године.
Great news for the sovereignty of Latin America (and bad news for US imperialism):
— Ben Norton (@BenjaminNorton) November 21, 2020
Bolivia's newly elected leftist govt is rejoining organizations for regional integration like economic alliance ALBA and political blocs CELAC and UNASUR.
The US-backed coup regime had withdrawn. https://t.co/B2NYwnTVvO
Међутим, на овогодишњим председничким изборима Ањезова је лако поражена, док је Арсе однео победу у првом кругу гласања, вративши контролу над влашћу Моралесовој странци, Покрету за социјализам (МАС).
Овим регионалним организацијама којима се придружила Боливија нанета је одређена штета у великој мери повезане са текућом политичком и економском кризом у Венецуели, као и жеља из Вашингтона, што је изазвало поделе у неким групама последњих година.
Једном састављен од 12 држава региона, УНАСУР је од тада напустила већина чланица усред спорова око лидерства и смерница. 2017. године, шест чланица - Аргентина, Бразил, Чиле, Колумбија, Парагвај и Перу - формирали су Лима групу, коју подржавају САД, заједно са неколико других држава, са циљем да се позабаве превирањима у Венецуели. Шест држава отргнуло се од УНАСУР-а годину дана касније, преполовивши његово чланство, и преко Лима групе заузеле су изузетно критички став према венецуеланском председнику Николасу Мадуру, оштро критикујући његову администрацију као „нелегитимни социјалистички режим“.
Пошто су се Еквадор и Уругвај повукли из УНАСУР-а током прошле године, а Боливија након доласка Ањезове на власт, група је имала само три члана - Гвајану, Суринам и Венецуелу. Сада организацију чине четири државе,након повратка Боливије.
Организација АЛБА, основана од стране Венецуеле и Кубе 2004. године повећана је на десет чланица, има за циљ уклањање трговинских баријера и неговање економског јединства између латиноамеричких држава, имајући сличну функцију као предложена зона слободне трговине широм Северне и Јужне Америке коју је Вашингтон изнео 2003. године. Неуспешни споразум, познат као Подручје слободне трговине Америка, Моралес је окарактерисао као „споразум о легализацији колонизације Америка“, с тим да се Боливија уместо тога придружила АЛБА-и 2006. године.
Арсеова изборна победа у октобру широко се доживљава као укор америчкој пријатељској влади Ањезове, утирући пут за Моралесов повратак у земљу и наставак левичарске политичке платформе МАС-а. Вашингтон иако сретан након свргавања Моралеса 2019. године, амерички Стејт департмент издао је млако саопштење у којем је честитао Арсеу на победи прошлог месеца.
Извор:Восток/РТ
