Налазите се на страници > Почетна
> Економија > „Гаспром“ сматра погрешним говорити о кашњењу пуштања у рад компресорске станице у Србији
„Гаспром“ сматра погрешним говорити о кашњењу пуштања у рад компресорске станице у Србији
Званични представник компаније рекао је да пуштање у рад компресорске станице у Србији није планирано 2020. године, те да је нетачно говорити о кашњењу њеног покретања.
Пуштање у рад компресорске станице у Србији, планирано као део развоја система за транспорт гаса у земљи, није планирано 2020. године, па је нетачно говорити о одлагању њеног покретања, рекао је новинарима званични представник "Гаспрома" Сергеј Купријанов, преноси ТАСС.
„Скрећем вам пажњу на чињеницу да, према плановима српске стране, пуштање у рад компресорске станице у Србији није планирано 2020. године, стога је погрешно говорити о кашњењу њеног покретања“, рекао је он.
Претходно је лист "Комерсант", позивајући се на изворе, известио о застоју у изградњи компресорске станице у Србији. Публикација је забележила да ће с тим у вези, до пролећа 2021. године, бити померен рок за завршетак изградње крака гасовода "Турски ток", кроз који ће гас ићи даље у Мађарску и централну Европу.
Купријанов је приметио да је изградња деоница гасовода на територији европских земаља у надлежности оператора за пренос гаса у одговарајућим земљама Европске уније (ЕУ). Сам "Турски ток" је гасовод који пролази дном Црног мора и повезује преносне системе гаса Русије и Турске.
"Национални системи за транспорт гаса земаља ЕУ почињу од границе Турске са Бугарском. У складу са европским енергетским законодавством, развој система за транспорт гаса у ЕУ у искључивој је надлежности оператора транспорта гаса и регулатора одговарајућих земаља", рекао је он.
Купријанов је приметио да је изградња деоница гасовода на територији европских земаља у надлежности оператора за пренос гаса у одговарајућим земљама Европске уније (ЕУ). Сам "Турски ток" је гасовод који пролази дном Црног мора и повезује преносне системе гаса Русије и Турске.
"Национални системи за транспорт гаса земаља ЕУ почињу од границе Турске са Бугарском. У складу са европским енергетским законодавством, развој система за транспорт гаса у ЕУ у искључивој је надлежности оператора транспорта гаса и регулатора одговарајућих земаља", рекао је он.
Пропусни капацитет српске деонице гасовода, дужине око 403 км, износи 13,9 милијарди кубних метара годишње. Пројекат укључује четири мерне јединице и компресорску станицу.
