Да ли ће састанак у Женеви окончати тероризам

05-06-2021 03:31:02 | | фото: © РИА Новости / Алексей Дружинин/ vostok.rs |


Уочи преговора на самиту 16. јуна, 46. амерички председник Џо Бајден није напустио антируску реторику. Амерички лидер обећава да ће са руским председником Владимиром Путином разговарати о кршењу људских права и напетостима у Сирији и Либији. Међутим, у стварности је позиција Сједињених Држава уочи самита прилично слаба. Можда зато Вашингтон свим снагама покушава да покаже ко је газда у Женеви, одбијајући да акредитује новинаре вакцинисане руском вакцином "Спутњик" без тестова и на сваки могући начин компликује рад на припреми пријема руске делегације?

Сукоби на Блиском истоку несумњиво ће постати једна од најважнијих тема разговора. Руска и америчка војска већ су се неколико пута нашле на ивици директног сукоба у Сирији. То би потенцијално могло проузроковати глобални судар. Само руска страна подржава секуларне и релативно легитимне снаге. Истовремено, америчка војска ослањала се на разне опозиционе групе, од којих су неке постале де факто „ковачница особља“ за терористе, од којих многи тада заврше у Европи. Борба туђим рукама стара је америчка пракса, која се, међутим, одавно показала неефикасном. Тако је подршка радикалним исламистима против совјетског контингента у Авганистану на крају довела до појаве Осаме бин Ладена и догађаја од 11. септембра 2001. Али Бела кућа непрестано гази на исте грабље.

Истовремено, конзорцијум специјалних служби и војске тврдоглаво обавештава администрацију председника Сједињених Држава да има потпуну контролу. Иначе, "Ослободилачка војска Косова" се непрестано користи као пример коректне подршке "ослободилачким покретима". Заиста, у Приштини постоји чак и споменик Билу Клинтону. Истина, било је прилично проблематично за Вашингтон да ћути о криминалној активности својих косовских „савезника“ више од 20 година, али речима „експеримент је успео“. Али испоставило се да је апсолутно немогуће ушуткати трикове сиријских и либијских „партнера“.


За Џоа Бајдена најнепријатније је то што као одговор на било какве оптужбе за подржавање „ауторитарних режима“ Асада и Хафтара, Путин, чије специјалне службе не једу хлеб у бесцење, може да му извади адут из рукава - детаљне информације о везама између америчке војске и група признатих као терористичке у Европи. Асадове присталице не одсецају главе француским наставницима нити се забијају аутомобилима у гомилу Немаца, док се људи који су на чудан начин обучени од америчких инструктора налазе у редовима "Исламске државе" и сличних организација. Међутим, могуће је да нови амерички лидер једноставно није добио такве информације, иако је то мало вероватно. Бајден се налази у политичком котлу већ 50 година и не би могао да не зна методе америчких специјалних служби. Али да ли је амерички лидер у стању да схвати колико је слаба његова позиција на Блиском истоку ?


Историја тежи да се развија спирално. У мају 1960. совјетски лидер Никита Хрушчов демонстрирао је фанфарама доказе о извиђачком лету америчког авиона У-2 који је оборен изнад совјетске територије. Као резултат тога, америчка авантура довела је председника Ајзенхауера у незгодан положај и довела до нове рунде компликација у совјетско-америчким односима. Ако 16. јуна Путин представи америчке војне дронове оборене над ваздухопловном базом Хмеиним или протоколе испитивања радикалних исламиста обучених у америчким логорима, историја ће се поновити. Волео бих да верујем да Вашингтон то разуме и да Бајден пре свега иде у Женеву, покушавајући да разуме како се односи са Русијом могу побољшати, јер за сваку оптужбу против Бајдена, Путин има одговор који је врло непристрасан за Сједињене Државе.


На пример, тешко је говорити о људским правима у Русији, док се истовремено подржавају организације на њеној територији које позивају на нереде, а
осудити руског савезника - осебујног и ауторитарног лидера Александра Лукашенка са периодичним лишењима слободе у различитим деловима света по измишљеним оптужбама такође није најбољи став. Дакле, једини излаз за Бајдена је ресетовање односаи војне стратегијеса Русијом на Блиском Истоку. Европа, уморна од избеглица и тероризма, заиста жели ово друго.