Налазите се на страници > Почетна
> Економија > Јавни дуг еврозоне премашио ниво од 100 процената бруто домаћег производа
Јавни дуг еврозоне премашио ниво од 100 процената бруто домаћег производа
Јавни дуг еврозоне премашио је у првом тромесечју 2021. године ниво од 100 процената бруто домаћег производа (БДП) први пут икада.
До тога је довела потреба земаља чланица да наставе с финансирањем мера за ублажавање економских и социјалних последица пандемије и мера за опоравак од корона вируса.
Према управо објављеним подацима агенције ЕУ за статистику, Евростата, јавни дуг еврозоне попео се у првом кварталу на 100,5 одсто БДП-а са нивоа од 97,8 процената на крају последњег тромесечја 2020. У Европској унији тај однос је порастао са 90,5 на 92,9 одсто.
Јавни дуг у оба блока бележи још драстичнији пораст када се пореди са првим кварталом 2020. Наиме, у еврозони је на крају прва три месеца прошле године удео дуга у БДП-у износио 86,1 проценат, а у ЕУ 79,2 посто.
Највиши ниво државног дуга према БДП-у на крају првог тромесечја 2021. имала је Грчка (209,3%), а следе Италија (160%), Португалија (137,2%), Кипар (125,7%), Шпанија (125,2%), Белгија (118,6%) и Француска (118%), док је најнижи ниво забележен у Естонији (18,5%), Бугарској (25,1%) и Луксембургу (28,1%).
Од земаља чланица ЕУ са простора бивше Југославије, јавни дуг Хрватске је у посматраном периоду порастао на 91,3 посто БДП-а, док је у Словенији износио нешто мање од 90 процената, према Евростату.
У поређењу са четвртим кварталом 2020. године, двадесет и три државе чланице Уније регистровале су раст дуга према БДП-у, код две земље (Литванија и Данска) забележено је смањење, док је тај однос остао стабилан у Словачкој и Бугарској.
Танјуг
Јавни дуг у оба блока бележи још драстичнији пораст када се пореди са првим кварталом 2020. Наиме, у еврозони је на крају прва три месеца прошле године удео дуга у БДП-у износио 86,1 проценат, а у ЕУ 79,2 посто.
Највиши ниво државног дуга према БДП-у на крају првог тромесечја 2021. имала је Грчка (209,3%), а следе Италија (160%), Португалија (137,2%), Кипар (125,7%), Шпанија (125,2%), Белгија (118,6%) и Француска (118%), док је најнижи ниво забележен у Естонији (18,5%), Бугарској (25,1%) и Луксембургу (28,1%).
Од земаља чланица ЕУ са простора бивше Југославије, јавни дуг Хрватске је у посматраном периоду порастао на 91,3 посто БДП-а, док је у Словенији износио нешто мање од 90 процената, према Евростату.
У поређењу са четвртим кварталом 2020. године, двадесет и три државе чланице Уније регистровале су раст дуга према БДП-у, код две земље (Литванија и Данска) забележено је смањење, док је тај однос остао стабилан у Словачкој и Бугарској.
Танјуг
