Налазите се на страници > Почетна
> Политика > РТ: Само Украјина и 30 савезника могу да одлуче када ће постати чланица, Русија нема право вета - НАТО
РТ: Само Украјина и 30 савезника могу да одлуче када ће постати чланица, Русија нема право вета - НАТО
Током кризних разговора између руских дипломата и представника НАТО-а још није постигнут договор о кључним захтевима Москве, открио је генерални секретар војног блока, додајући да су и друге области отворене за компромис.
Говорећи након самита у Бриселу, Јенс Столтенберг је рекао новинарима да су две стране имале „искрену и отворену дискусију о широком спектру питања, наравно са фокусом на тензије у, и око Украјине”.
Он је рекао да је још важније када су тензије велике, да се представници сретну. Према његовим речима, блок је спреман да са Москвом разговара о низу питања контроле наоружања и закаже „серију састанака о различитим темама, укључујући ограничења на ракетно оружје у Европи. Руска страна је јасно ставила до знања да није спремна да закаже састанак данас, али поздрављам да постоји спремност за дијалог“, рекао је он.
Он је такође рекао да је НАТО заинтересован да обнови своју мисију у Москви, као и да ради на поновном отварању руског дипломатског присуства у свом седишту у белгијској престоници.
"Што се тиче интеракције, савезници су заинтересовани за проналажење могућности за развој цивилних и војних канала комуникације, као и за могућност поновног успостављања рада наших мисија у Москви и Бриселу“, рекао је Столтенберг.
У оквиру серије питања и одговора новинарима, Столтенберг је упитан да ли верује да ће слање оружја и ватрене моћи у Кијев помоћи у деескалацији тензија у региону.
Међутим, у исто време, Столтенберг је јасно ставио до знања да војна организација није спремна да направи компромис у погледу онога што сматра њеним основним принципима како би испунила захтеве Русије.
Москва је затражила писмена уверавања да Украјина неће бити примљена у чланство војног блока. Према речима шефа НАТО-а, „само Украјина и 30 савезника могу да одлуче када ће Украјина постати чланица. Русија нема право вета“.
У оквиру серије питања и одговора новинарима, Столтенберг је упитан да ли верује да ће слање оружја и ватрене моћи у Кијев помоћи у деескалацији тензија у региону.
„Украјина има право на самоодбрану“, рекао је бивши норвешки премијер.
„Русија има највећу копнену моћ у Европи, она је једна од две велике нуклеарне силе, много је инвестирала у нове модерне капацитете током година. И не само то, Русија је и раније користила војну силу против Украјине. Дакле, цела идеја да Украјина прети Русији је апсолутно стављена наопачке”.
„Русија има највећу копнену моћ у Европи, она је једна од две велике нуклеарне силе, много је инвестирала у нове модерне капацитете током година. И не само то, Русија је и раније користила војну силу против Украјине. Дакле, цела идеја да Украјина прети Русији је апсолутно стављена наопачке”.
Саопштење Столтенберга долази након разговора руских и америчких званичника о европским безбедносним предлозима Москве.
Прошлог месеца Москва је послала два нацрта споразума, један упућен Вашингтону, а други НАТО-у, тражећи да се прекине даље ширење блока на источну Европу.
У једној клаузули се захтева да се одбаце дугорочни напори Кијева да се придружи војном блоку, као и да се трупама НАТО-а забрани било каква заједничка војна активност на територији Украјине и у другим источноевропским, транскавкаским и централноазијским државама.
Односи између НАТО-а и Русије последњих месеци су све затегнутији. У новембру је руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао да се досадашњи дијалог између две стране показао као узалудан и да је војни блок више заинтересован за „развијање пропаганде и притиска на Русију“ када су у питању односи са суседном Украјином.
Месец дана раније, Москва је објавила да обуставља све директне билатералне везе са војним блоком и да затвора његове канцеларије у руској престоници. Тај потез је уследио као одговор на протеривање осам руских дипломата из седишта у Бриселу од стране НАТО-а, за које наводи да учествовали у наводној неоткривеној „шпијунажи“. Русија је одбацуиа све оптужбе.
Извор:РТ
У једној клаузули се захтева да се одбаце дугорочни напори Кијева да се придружи војном блоку, као и да се трупама НАТО-а забрани било каква заједничка војна активност на територији Украјине и у другим источноевропским, транскавкаским и централноазијским државама.
Односи између НАТО-а и Русије последњих месеци су све затегнутији. У новембру је руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао да се досадашњи дијалог између две стране показао као узалудан и да је војни блок више заинтересован за „развијање пропаганде и притиска на Русију“ када су у питању односи са суседном Украјином.
Месец дана раније, Москва је објавила да обуставља све директне билатералне везе са војним блоком и да затвора његове канцеларије у руској престоници. Тај потез је уследио као одговор на протеривање осам руских дипломата из седишта у Бриселу од стране НАТО-а, за које наводи да учествовали у наводној неоткривеној „шпијунажи“. Русија је одбацуиа све оптужбе.
Извор:РТ
