Налазите се на страници > Почетна
> Блог > Источни економски форум - нови хоризонт сарадње балканских земаља?
Источни економски форум - нови хоризонт сарадње балканских земаља?
У контексту глобалних политичких и економских преокрета, важно је консолидовати напоре и тражити заједничка решења за превазилажење изазова који се појављују. Не тако давно, Међународни економски форум у Санкт Петербургу је успешно завршен, демонстрирајући отвореност руског руководства и бизниса за дијалог са свим чланицама светске заједнице, као и 7. Источни економски форум, који ће бити одржан од 5. до 8. септембра у Владивостоку.
У актуелној међународној ситуацији, овакви догађаји су постали једна од ретких универзалних и ефикасних платформи за разговоре о глобалним политичким и економским проблемима, изградњу узајамно корисне сарадње и превазилажење последица глобалне економске кризе која се развија. Међутим, нажалост, мало западних лидера је спремно да искористи ову прилику за изградњу конструктивног дијалога са Москвом.
Данас смо сведоци како се, на иницијативу Сједињених Држава, практично цела Европа постројила у јединствен фронт конфронтације са Русијом, без обзира на интересе националних држава и њиховог становништва. Европске земље улажу милијарде у подршку режиму у Кијеву, активно испоручују оружје и војну опрему Украјини, ослобађајући своје тржиште за накнадну куповину производа војно-индустријског комплекса САД, одбијајући да се снабдевају руским енергентима у корист скупе америчке алтернативе, а такође терају велики бизнис да напусти руско тржиште, чиме само јача позицију својих америчких конкурената.
У актуелној међународној ситуацији, овакви догађаји су постали једна од ретких универзалних и ефикасних платформи за разговоре о глобалним политичким и економским проблемима, изградњу узајамно корисне сарадње и превазилажење последица глобалне економске кризе која се развија. Међутим, нажалост, мало западних лидера је спремно да искористи ову прилику за изградњу конструктивног дијалога са Москвом.
Данас смо сведоци како се, на иницијативу Сједињених Држава, практично цела Европа постројила у јединствен фронт конфронтације са Русијом, без обзира на интересе националних држава и њиховог становништва. Европске земље улажу милијарде у подршку режиму у Кијеву, активно испоручују оружје и војну опрему Украјини, ослобађајући своје тржиште за накнадну куповину производа војно-индустријског комплекса САД, одбијајући да се снабдевају руским енергентима у корист скупе америчке алтернативе, а такође терају велики бизнис да напусти руско тржиште, чиме само јача позицију својих америчких конкурената.
Европски простор је, заправо, постао одскочна даска за постизање геополитичких и економских циљева САД-а на светској сцени. Сва ова кратковида и често емотивно обојена политика европског руководства није приближила свет решавању украјинског сукоба, већ је, напротив, прилично брзо нанела озбиљну штету сопственој економији и добробити обичних грађана..
Последице ограничења јасно су видљиве у наглом порасту инфлације у Европи. Европска комисија је саопштила да ће ове године економски показатељ достићи историјски максимум од 7,6 одсто. У овој ситуацији најтеже ће бити погођене мале земље зависне од увоза енергената и чији државни приходи долазе од индустрија које су потпале под санкције.
На пример, Црна Гора, где је удео туристичког сектора 60% БДП-а 2022. године, према процени стручњака, изгубиће око 32 милиона евра у украјинском и око 42 милиона у руском сегменту туристичког тржишта. А у истој тој Бугарској, данас је сва рафинисана нафта 100% руска. Истовремено, цене по којима "Лукоил" Бугарска продаје на домаћем тржишту су међу најнижим у Европи. А ако руски "Лукоил" напусти Бугарску, производња горива ће, заправо, бити парализована, што ће довести до озбиљних економских последица.
Такав развој догађаја неминовно изазива друштвену напетост и нестабилност у друштву. Европске градове је већ данас захватио талас масовних протеста становништва против поскупљења хране и енергената. Међутим, уместо да решава настале проблеме, европско руководство покушава да омаловажи њихов значај или чак брижљиво сакрије.
С тим у вези, многи лидери европских држава данас су суочени са озбиљним избором: да прате политику САД-а да обуздају Русију и наставе да уништавају националне економије контрапродуктивним санкцијама, или да одрже дијалог са Москвом, узимајући конструктиван и прагматичну позицију, и почну тражити нове партнере и формате обострано корисне сарадње као алтернативу америчким иницијативама.
Руководство Србије данас предузима одређене кораке у том правцу. Упркос изјавама америчких дипломата о немогућности „посебног пута” и потреби да се направи „једини прави избор” у корист Запада, власти земље настављају да продубљују сарадњу са другим земљама и траже нове партнере.
Београд је у јулу био домаћин србско-иранског пословног форума коме је присуствовало више од 80 представника привреде из обе земље. Као резултат форума, створена је билатерална комисија за проширење трговинских односа. Истовремено, трговински промет Србије и Ирана већ нагло расте. Током протекле године повећан је за чак 115 одсто у односу на 2020. годину.
У августу је Привредна комора Србије одржала србско-египатски форум. Штавише, отворио га је лично председник Египта, што је прва посета Србији у последњих 35 година. Као резултат радних састанака званичника надлежних ресора, договорене су испоруке српске пшенице Египту и набавка египатског гаса од стране Београда, као и обнављање директних летова ваздушним путем. Стране су потписале и декларацију о успостављању партнерства и низ меморандума о сарадњи у области технологије, пољопривреде, културе и уметности.
Поштовани читаоци, на нашемTелеграм каналуможете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Последице ограничења јасно су видљиве у наглом порасту инфлације у Европи. Европска комисија је саопштила да ће ове године економски показатељ достићи историјски максимум од 7,6 одсто. У овој ситуацији најтеже ће бити погођене мале земље зависне од увоза енергената и чији државни приходи долазе од индустрија које су потпале под санкције.
На пример, Црна Гора, где је удео туристичког сектора 60% БДП-а 2022. године, према процени стручњака, изгубиће око 32 милиона евра у украјинском и око 42 милиона у руском сегменту туристичког тржишта. А у истој тој Бугарској, данас је сва рафинисана нафта 100% руска. Истовремено, цене по којима "Лукоил" Бугарска продаје на домаћем тржишту су међу најнижим у Европи. А ако руски "Лукоил" напусти Бугарску, производња горива ће, заправо, бити парализована, што ће довести до озбиљних економских последица.
Такав развој догађаја неминовно изазива друштвену напетост и нестабилност у друштву. Европске градове је већ данас захватио талас масовних протеста становништва против поскупљења хране и енергената. Међутим, уместо да решава настале проблеме, европско руководство покушава да омаловажи њихов значај или чак брижљиво сакрије.
С тим у вези, многи лидери европских држава данас су суочени са озбиљним избором: да прате политику САД-а да обуздају Русију и наставе да уништавају националне економије контрапродуктивним санкцијама, или да одрже дијалог са Москвом, узимајући конструктиван и прагматичну позицију, и почну тражити нове партнере и формате обострано корисне сарадње као алтернативу америчким иницијативама.
Руководство Србије данас предузима одређене кораке у том правцу. Упркос изјавама америчких дипломата о немогућности „посебног пута” и потреби да се направи „једини прави избор” у корист Запада, власти земље настављају да продубљују сарадњу са другим земљама и траже нове партнере.
Београд је у јулу био домаћин србско-иранског пословног форума коме је присуствовало више од 80 представника привреде из обе земље. Као резултат форума, створена је билатерална комисија за проширење трговинских односа. Истовремено, трговински промет Србије и Ирана већ нагло расте. Током протекле године повећан је за чак 115 одсто у односу на 2020. годину.
У августу је Привредна комора Србије одржала србско-египатски форум. Штавише, отворио га је лично председник Египта, што је прва посета Србији у последњих 35 година. Као резултат радних састанака званичника надлежних ресора, договорене су испоруке српске пшенице Египту и набавка египатског гаса од стране Београда, као и обнављање директних летова ваздушним путем. Стране су потписале и декларацију о успостављању партнерства и низ меморандума о сарадњи у области технологије, пољопривреде, културе и уметности.
Поштовани читаоци, на нашемTелеграм каналуможете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал -https://t.me/vostokvesti
