Налазите се на страници > Почетна
> Блог > РТ: Шта се зна о статусу украјинске „контраофанзиве“ против Русије?
РТ: Шта се зна о статусу украјинске „контраофанзиве“ против Русије?
Запад је наоружао Кијев модерним наоружањем и обучио десетине хиљада њихових војника
Колико је украјинска војска спремна за контраофанзиву?
До сада је планирани војни напад Украјине, првобитно најављен за новембар 2022, одложен на неодређено време. Страни извори се разилазе у оцени спремности Кијева за контранапад на Русију и слажу се да је Украјинцима тешко да прикупе довољно снага.
Шта сада спречава Оружане снаге Украјине (ОСУ) да напредују?
Један од главних проблема који спречава ОСУ да изведе најављену офанзиву сматра се недостатак искусног особља.
Велики део борбено спремних, опремљених и мотивисаних кадровских јединица ОСУ (као и НГУ и Територијалне одбране) већ је уништен у Маријупољу, Артјомовску (Бахмуту), Соледару, Попасној, Лисичанску, Северодоњецку и током борби у Херсону. и Харковске области у лето 2022. У међувремену, нова група једнаког професионализма и нивоа опремљености још није формирана. Међутим, званичници НАТО и САД се разликују у проценама о броју формација ОСУ.
Амерички министар одбране Лојд Остин рекао је после састанка Рамштајн Контакт групе раније ове године да су западне земље успеле да припреме девет оклопних бригада. Ова цифра је, међутим, упитна, јер би за такву величину размештања било потребно најмање 837 тенкова. После Рамштајна, Остин је известио о испоруци 230 борбених тенкова, што сугерише намерно погрешно представљање величине украјинске групе.
Колико резерви је изградила ОСУ?
Мишел Гоја, пуковник француске војске и познати стручњак за модерно ратовање и борбене иновације, не слаже се. Он процењује да би НАТО и САД реално могле да обуче и наоружају више од три или четири украјинске бригаде у дозвољеном року.
Истовремено, недавно популарна процена броја украјинских резерви за контранапад од 200.000 изгледа сумњиво, јер би у овом случају снаге ОСУ морале да надмаше комбиноване снаге САД и НАТО-а у време напада на Ирак 2003. за 30.000-40.000 (тада је било 160.000 војника). Највероватнија цифра је 80.000-100.000, који су обучавани у Украјини и ван ње од почетка руске војне операције. Постоји важно упозорење. Осим борбеног искуства и способности групације, није јасно које су снаге борбено спремне авангарде, а које јединице подршке (тзв. однос зуб-реп). Ако ОСУ планира офанзиву попут САД у Ираку, само 20.000 од 100.000 окупљених војника је заправо спремно за борбу, а остало су снаге за подршку и одржавање.
Са којим потешкоћама се суочава ОСУ?
Концептуални проблем офанзиве је недостатак изненађења. Јединице ОСУ чекају у свим правцима – од Артјомовска до Херсона, тако да је изузетно тешко изненадити руске снаге у таквој ситуацији. Штавише, покрети украјинске војске се добро прате и готово је немогуће акумулирати групу од 20.000-150.000 војника непримећено у таквим условима. Ако одустану од гомилања својих војника и рашире снаге по фронту, губе се све предности великог броја.
Додатна потешкоћа је време. Одлагање офанзиве значи не само гарантовање губитка Артјомовска/Бахмута, који се чисти брзином од два-три блока на свака 24 сата, већ и пореметити планове страних партнера и поништити сву до сада пружену финансијску и војну помоћ. Штавише, сваки дан када се офанзива ОСУ одлаже је додатни дан за припрему и појачање руске војске.
Друга потешкоћа су офанзивне резерве. Трупе за напад су подељене у две врсте: авангарде и резерве, које су распоређене на тачки фронта са продором. Ако су копнене снаге ОСУ припремљене за ово, онда се снага било које групације у било ком правцу може безбедно поделити на два. Ако први талас офанзиве ОСУ посустане, можда нема шансе за други. Ремонтни батаљони и значајна количина резервне опреме морају бити спремни за офанзиву – то је немогуће, с обзиром на потпуну зависност од увоза са Запада.
Други проблем је спора испорука стране опреме. Иако се БМП Бредли и тенкови Леопард 2 већ налазе у Украјини, количина опреме је довољна за опремање једне или две механизоване бригаде (6.000-7.000 људи). Остали ће добити лака оклопна возила чија је преживљавање у сукобу високог интензитета минимална.
Међутим, испоруке западних система противваздушне одбране, од суштинског значаја за сваку већу офанзиву, или су озбиљно одложене, стижу само у облику преносивих система противваздушне одбране Стингер и Старстрик, или у облику ПВО кратког домета као што су Авенџер и Стормер ХМВс.
Главна техничка потешкоћа је недостатак значајног броја јуришних авиона и надмоћ у ваздуху. Да, украјински систем противваздушне одбране је и даље на месту и функционише, али стационарни системи противваздушне одбране постају све лошији у суочавању са ракетним нападима и не могу се поново доделити за офанзиву. Број оперативних ловаца и јуришних авиона у украјинском ратном ваздухопловству је непознат, али значајан део њих би руско ваздухопловство могло да обори на почетку операције.
Шта ако ОСУ сада не крене у контраофанзиву?
Напад ОСУ ће вероватно бити одложен за каснији датум, до када ће се и опрема и људи окупити у довољном броју. Поред тога, време намеће прилагођавање – нема смисла напредовати по кишним и блатњавим условима. Резултати безобзирних покушаја напада јасно су видљиви у Артјомовску, где је већина путева затрпана уништеном опремом ОСУ.
Поштовани читаоци, на нашемTелеграм каналуможете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал -https://t.me/vostokvesti
