Нова књига прича ‘’ Досањано небо ‘’ аутора Љутомира Рундића из Лознице , уместо рецензије коју реч више , Златомир Грујић, пуковник ав

09-03-2018 05:05:37 | | https://www.facebook.com/groups/1952860108274892/permalink/2 |

 

Нова књига  прича ‘’ Досањано небо ‘’ аутора  Љутомира Рундића из Лознице ,

уместо рецензије коју реч више ,  Златомир Грујић, пуковник авијације






Уместо рецензије књиге „ДОСАЊАНО НЕБО“ аутора Љутомира Рундића

Истините приче из летачког и војничког живота летача - навигатора

Читајући тридесетпет кратких прича спакованих у књигу са романтичним насловом „Досањано небо“ и реалистичким поднасловом „Истините приче из летачког и војничког живота летача навигатора“, осетио сам необично задовољство и радост. Коначно, прочитао сам нешто једноставно, али тако лепо и тако уверљиво. Добио сам дојам да сам и сам судионик многих од секвенци које је аутор описао.

Аутор је у књизи, кроз приче, записао фрагменте из свог живота, који предстваљају остварење његових дечачких снова - да „дохвати небо“ - да постане летач. Постао је летач, окусио дражи и искушења летења као професије. У захвалност томе оствареном сну, као животну круну, дарује нам ову збирку прича о себи, о својим крилатим колегам летачима, храбрим „синовима неба“, њиховим догодовштинама, искушењима, радостима и тугама, са радњама лоцираним у миру и рату.

Приче су написане врло читко, питко и лако, свака реч се „гута“ и нестрпљиво тражи следећи ред, следећу страницу. Речју, књига се чита у једном даху. Аутор је чак и сложену, а понекад и рогобатну, терминологију која се користи и свакодневном језику авијатичара, написао тако да се прима разумљиво и лако, и чита без заплитања.

Аутор пише о времену које је проживео као летач навигатор на авиону „Антонов Ан-26“, и то на један специфичан начин. Тако, кроз те једноставне приче, сазнајемо сложеност времена које је протекло у огромним тешкоћама и искушењима, али и о животу и раду једног човека, војног летача, и његових колега. Рундић пише о својим друговима, стављајући и себе, сасвим пристојно, у адекватну позицију, они су у првом плану, они као колектив, а ту је и он, и као појединац, и члан колектива. Познато је, а то се учи, и у општој и у ваздухопловној психологији, да је посада авиона као колектив изузетан пример повезаности, јединства мисли и деловања, међусобног разумевања и праћења у радњама, у покретима и поступцима (тимски рад), међусобног разумевања („читања мисли“), изузетне колегијалности и другарства. То нам Љутомир дочарава на изузетан начин.

Аутор пише о летачкој професији и свим њеним димензијама, али ненаметљиво, не престручно, већ једноставно, дескриптивно, да свако може разумети и схватити, како је управљати том сложеном машином - транспортним војним авионом, како савлађивати искушења и тешкоће на које људи наилазе у томе послу. То чини веома коректно, дајући свакоме члану посаде авиона место и значај који има – пилотима који управљају летелицом, вођи посаде, који је и сам пилот, главни, неприкосновени и за посаду и путнике, други пилот (копилот), навигатор (штурман) који се стара о вођењу летелице по линији пута, радисти одоговорном за радио-везу, авио-механичару надлежном за исправност авиона, мотора и опреме.

Аутор врло јасно, изузетно приамчиво, али и дискретно, на особен начин, пише и о свему ономе, што прати рад посаде једног војног транспортно авиона, и у миру и у рату - врсте и обим задатака, однос путника према њима, однос команде и надређених, ургенције одозго, улазак путника преко реда, грубо нарушавање процедура, ситне преваре оних кији желе да се превезу авионом ( а још џабе). Упркос свему посади је увак у првом плану путник и брига да никог не оставе, да се људи, или терет, превезу од до места одредишта безбедно.

Посебна вредност прича је у описима појединих личности које аутор ословљава њиховим крштеним именима, показујући и доказујући аутентичност, истинитост и веродостојност својих казивања и о људима и о догађајима. Поред својих колега из јединице и чланова посаде, у причама Љутомира Рундића нашле су место и многе друге личности. Тако он оставља трајан запис о авијатичарима који су оставили неизбрисив траг у нашем ваздухопловству – Милоје - Мика Павловић, Љубиша Величковић, Миленко Павловић, Омер Мехић, Љубиша Ђ. Величковић –Тајсон, и други.

Књижевна дела оваковог карактера недостају у стваралачком опусу ваздухопловне тематике. Преовлађују дела у којима се, о ваздухопловству претежно пише фактографски, без улажења у животне теме, личне доживљаје необичне догађаје, природне феномене, и њихово преламање у свести људи, било да се ради о летачима или путницима. Пишући о животу свагдашњем, о људима обичним, непосредним актерима живота, аутор својом књигом обогаћује ваздухопловну библиотеку. Он пружа могућност колегама, који су у ваздухопловству провели век, да се подсете на те узбудљиве, непоновљиве и лепе дане, а оним који нису били у ваздухопловству, да добију представу о животу авијатичара, и да веома уверљиво осете њихов стварни живот кроз питке приче Љутомира Рундића.

Књига завређује највишу оцену. Описане радње су одлично одабране и правилно дозиране. Структура и садржај одговарају у потпуноти захтевима писаног рада спремног за штампу. Књига заслужује да се што пре нађе пред читаоцима.

Аутору препоручујем да настави да сабира своја сећања и на овакав начин да их оставља у трајно културно наслеђе, обогаћујући опус ваздухопловног књижевног стваралаштава.

Златомир Грујић, пуковник авијације

           Библиографија:


1. - Љутомир М. Рундић „ НЕ ЗНАМ ШТА МИ БЕШЕ“ 1984. издавач Дом ЈНА - Ниш.


2. - Љутомир М. Рундић „ЛАКУ НОЋ  МОЈА ДАМО“ 1984. Издавач Дом ЈНА - Ниш

3. - Љутомир М.Рундић „ЛАКУ НОЋ МОЈА ДАМО“ 2012. измењено и допуњено издање, издавач Жиравац - Пожега.

4. - Љутомир Рундић “НА ОГЊИШТУ ДУШЕ“ 2014. издавач Удружење књижевника Србије - KД КиМ.

5. - Љутомир Рундић “У ПЛАМЕНУ СРЦА“ 2015. издавач Галаксија - Ниш.


6.- Љутомир Рундић „ДОСАЊАНО НЕБО“

2018. издавач Клуб писаца „Вуково перо“

Лозница.


        Биографија

Љутомир Рундић рођен је 01. јануара 1959. године у селу Врапци /Соколац/, БиХ.

По професији је инструктор навигатор - летач. Живи у Лозници.

Добитник је више награда за свој књижевни рад:

-„Златне медаље“ за најбољу књигу поезије - Удружења србских књижевника Словеније-2017.

-Специјалне награде манастира Бешенова - 2017.

-„Златне повеље“ победника 27. међународног фестивала

поезије „Панонски галеб“, Суботица - 2016.

-Прве награде „Клуба уметничких душа“Мркоњић град- 2016.

-Победник „Песме године“на „Поетској позорници“ Ћуприја - 2015.

-„Златне повеље“ на конкурсу „Прљача“ Србског књижевног

клуба “Вихор“ Дервента - 2015.

- Победник 7. међународног фестивала поезије „Трагови на песку“-

Бечеј 2014.

- Носилац ванредног признања Поета примус“ културолошког пројекта

„Јухорско око“ из Параћина - 2014.

-Прве награде на „Поетској позорници“ 2014. књижевног клуба „Душан Матић“- Ћуприја.

-Посебне награде „Милутин Мијајиловић“ књижевног клуба

„Запис“ Г.Милановац - 2013.

-Прве награда радио “Леђент“ Земун -2013.

- Специјалне награде „Донко Благоев“ на међународном конкурсу

„Лирични кругови“ Софија - 2012.

-Прве награде Клуба уметничких душа Мркоњић град- 2012.

-Прве награде листа „Панчевац“ -2005. на конкурсу „Буди песник“.

Члан је Удружења књижевника Косова и Метохије и Удружења књижевника Србије и има статус књижевника.

Оснивач и председник Клуба писаца „Вуково перо“ из Лознице.

Аутор Љубомир Рундић  искористио је прилику и да се  захвали и пријатељима књиге


ХВАЛА СВИМА КОЈИ ПОМОГОШЕ ДА ОВА КЊИГА УГЛЕДА СВЕТЛОСТ ДАНА И КОЈИ СУ СВОЈОМ НЕСЕБИЧНОШЋУ ПОСТАЛИ ДЕО ОВЕ КЊИГЕ:

-Удружење пензионисаних војних летача и падобранаца Србије

-Кафана „МАЛИША“ Лозница

-Миланко и Гина Рундић

-Љупко Рундић

-Славица Лукић Колб

-Лела Милетић

-Вида Раднић Гилардони

-Радован Дражић

-Љубо Пено

-Драган Дињашки

-Слободан Опачић

-Мирослав Марковић

-Милан Читаковић

-Ђокица Миловановић

-Весна Симић

-Петар Петровић

-Милутин Ђуричић

-Зоран Симић

Забележила :  Славица Јовановић