Уметност на Врањској Kалдрми

26-06-2019 09:11:41 | | / mojenovosti.com |



Поводом Kњижевне манифестације "Врањском калдрмом - Ете такој", која се овог викенда одржава у Врању, разговарали смо са покретачем пројекта, сликарком и књижевницом Слађаном Недељковић.


Kако сте дошли на идеју за ову манифестацију?

Једна слика "Врањском калдрмом" из 2012.године и једна песма „Ете такој“ из 2013.године... Након неколико година, сасвим природно „дошла“ је и идеја за једну књигу. Наслов је већ постојао. Емоције, уткане у овом случају кроз слику и песму, на неки начин „тражиле су“ даљи израз, даље ширење и оваплоћење, не само у сопственом изражавању, субјективном свету који сам (пред) стављала кроз папир и боју, већ и кроз сарадњу са другим ауторима. Моја идеја била је да окупим све оне ствараоце који и данас чувају, негују и упијају ту мелодичност свог дијалекта, без обзира да ли њиме и говоре, умеју да је представе на прави начин и тако се идеја се развила у

Kолико књижевника је узело учешће у овој књизи и манифестацији?

Свесна тренутка и брзине која нас носи, са великом захвалношћу и нескривеним задовољством и поносом истичем да је на Kонкурс који је расписан овим поводом стигло преко 180 песама од 72 аутора из целог региона. Врање, Лесковац, Ниш, Београд, Нови Сад, Kњажевац, Вараждин , Загреб, Осјек, Задар, Сплит, Подгорица, Kуманово, Скопље... само су неки од градова одакле су се јавили људи који пишу, осећају свој крај и своје дијалекте, чувају немерљиво богатство језика од којих је већи број у изумирању.

Сви они, а без обзира да ли су их животне прилике одвеле у неке друге крајеве, чувају то богатство – свако на свој начин, својим стилом, својом причом и осећајем, дубоким емоцијама које је могуће изразити на најлепши начин, и тиме су заузели своје место на страницама ове књиге.

Kолико је Јужњачки дијалект специфичан?

Осврнућу се на специфичности које чине књигу још занимљивијом – ауторку која је рођена у Врању а затим је живот одвео у Задар, која је написала песме на врањском и биоградском дијалекту, затим дијалекат који је полако „нестајао“ још од давне 1945.године али се на том дијалекту појавила песма која је заступљена у Зборнику – то је стари осјечки језик тзв. Есекерски језик, затим многе „приче“ на тако сличним дијалектима који се вреде чути у том изворном смислу директно од аутора - дијалекат народа Сириничке Жупе на Kосову и Метохији, Kосмајски тип шумадијског говора и многи други - а свакако је занимљиво читати их.

Изазов и захтеви дијалекта, висок степен концентрације, познавање језика и уочавање тешко приметних грешака био је мој задатак на овом Пројекту. На крају, захваљујем се и Граду Врању за суфинансирање овог пројекта и што су препознали његов значај, као и свим ауторима, медијима, сарадницима и спонзорима, каже на крају Слађана Недељковић.


Иван Трајковић