Kad funkcioner zaposli ženu
Jedan moj prijatelj, bavi se politikom - Ili barem to pokušava. I zapela njegova žena da je zaposli negde, i to da ima funkciju! Kako je, jeli, i red kada si Vlast. Gde će, šta će, ona jedva završila tu neku školicu. I zaposli je kao neku šeficu, ma direktorku praktično. A i ispunjavala je sve uslove - em je žena funkcionera, em zna i ćirilicu i latinicu.
E sad, bilo bi sve to normalno (za naše prilike), da ta njegova supruga nije, recimo tako, veoma druželjubive prirode. I počne ona da ide na redovne sastanke - političke razume se - sa šefom ovog mog prijatelja, koji je i veća ajkula u mutnim političkim vodama. E ajd sad što vole da sastanče, nego, ona voli i da komanduje svima, pozivajući se što na muža, što na ovog drugog.
Sretnu se oni jednog dana, i to baš kod nje u kancelariji. Tamo, ovamo, ovaj moj prijatelj kaže "Pa dobro bre, kako vas nije sramota oboje! Jel sam te ja zato ovde zaposlio?" A ovaj drugi dodaje "Ajde što si je ti zaposlio, nego sam joj ja dao i platu skoro kao moju!"
Naravoučenija nema. Da je Sterija danas živ, bio bi ubedljivo najprodavaniji pisac, a imao bi i veliku inspiraciju. Jer, danas Femu imate u skoro svakoj firmi. Ili barem tako priča svet.
Goran Jovanović
