Слање тог документа прије него што се објави и прије него што се омогући јавности да о њему поведе јавну дебату, повриједило би права свих грађана како Републике Српске, тако и остатка Босне и Херцеговине.
Пише:Стефан Мачкић,
Питање (не)приступања савезу какав је НАТО је од монументалног јавног значаја за житеље било које државе, па тако и Републике Српске, коју биМилорад Додику Предсједништву Босне и Херцеговине требало да представља. О таквим питањима нити смије да одлучује сам, мимо народа, нити је ико довољно мудар, свјестан, сталожен и далековид да може сам о таквим питањима исправно да одлучује.
Народ јесте мудар, а може бити и свјестан и далековид. Наравно, када му се благовремено пруже све информације које су му потребне да схвати и преломи којим ће правцем и путем његова будућност да се претаче у његову прошлост. Неинформисан народ, пак, не зацртава правац тог свог животног потока, већ му обрће смијер, па му се прошлост прелива у будућност, а у том се вртлогу увијек и неминовно диже тешки муљ и талог, који лако може да га угуши.
„Програм реформи Босне и Херцеговине”стога не смије да се крије. Народ мора сам да се увјери шта у њему пише и шта тај документ за његову будућност значи. Управо зато је потписник ових редова захтијевао од Предсједништва БиХ да објави „Програм”. Нешто касније је тотражилои Удружење за борбу против корупције „Транспаренси интернешнл” у Босни и Херцеговини, али ту треба да им се приговори – они за ту информацијумоле, а народ за права која му неприкосновено припадају нема шта дамоливласт, већ треба и мора од власти дазахтијевада му обезбиједи њихово уживање.
Захтјев Предсједништву БиХ
Потписник ових редова је захтијевао и да се привремено забрани слање „Програма”, све док не протекне бар мјесец дана након његовог објављивања. У супротном, јавност остаје обесправљена, јер не може да расправља о том питању од изузетног јавног значаја, не може о њему да обликује јавно мњење и створи информисано и цјеловито мишљење, не може да критикује и притишће јавну власт да донесе одлуку народу по вољи и не може тако да учествује у обављању јавних послова; што су све права која народу јемче и Устав Републике Српске, и Устав Босне и Херцеговине, и Општа декларација о правима човјека, и Међународни пакт о грађанским и политичким правима, и Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода.
ЗАХТЈЕВ СУДУ БИХ
Будући да се недостављањем „Програма” новинару крши слобода изражавања, јер он без тог документа не може да ужива своје право и испуни своју уставну дужност да благовремено о том питању од јавног значаја извијести јавност; потписник ових редова је од Суда Босне и Херцеговине тражио да му заштити уставна права и слободе тако што ће да наложи Предсједништву БиХ да објави тај документ и да му забрани његово слање у сједиште НАТО-а док не протекне бар мјесец дана од његовог објављивања.
Захтјев Суду БиХ
Такав захтјев је поднесен јер нема других дјелотворних правних лијекова, пошто је извјесно – поготово сада, након именовањаЗорана Тегелтијеза предсједавајућег Савјета министара БиХ и Додиковенајавео скором именовању министара – да би тај документ могао веома брзо да буде послан у сједиште НАТО-а, или без објављивања, или нетом послије објављивања, како би се створио привид демократије.
Због тога „Програм” мора да се објави што прије. Његов садржај је изузетно битан и сам по себи, али блиједи наспрам чињенице да га се противуставно скрива од народа.Уставодавитељитако настављају да подривају уставни и демократски поредак – владавину права и владавину народа – како Републике Српске, коју су се заклели да чувају, тако и Босне и Херцеговине.
Суд БиХ о захтјеву мора да одлучи хитно, а најкасније у року од петнаест дана, како је то прописано Законом о управним споровима Босне и Херцеговине.
