eNovosti.info

�

Društvene mreže nisu više samo mesto za deljenje vesti i informacija - one ih sada i kreiraju!

�

Sećam se da sam 90ih godina prošlog veka kupovao listove Telegraf i Našu Borbu, u to vreme jedne od nekoliko 'slobodnih' novina u (tadašnjoj) Jugoslaviji. I sećam se da su vesti i tekstovi u njima bili dijametralno suprotni propagandi koja je stizala sa� nekoliko državnih i par privatnih televizija.

�

Dvadesetak godina kasnije, ne samo da imamo barem 200 TV kablovskih kanala, desetine novina i hiljade portala, već i - društvene mreže. Iako bi se pomislilo da danas vlada najveći mogući pluralizam mišljenja, te da je veoma lako doći do prave informacije na svaku temu - od politike do sporta, istina je nešto drugačija. Zapravo, potpuno je drugačija.

�

Ne treba ti stav, imaš Fejsbuk�

�

Iako su društvene mreže - Facebook, i Twitter pogotovo - uspele da približe ljude iz medija publici, te novinari, voditelji i urednici mogu direktno komunicirati sa konzumentima vesti, one su stvorile i neke nove probleme. Kako sprečiti lažne vesti u svetu gde se u jednoj sekundi napiše preko 8000 novih twitova, a retvituje preko 10000? Kako novinar može biti siguran da njegova objava, video ili audio zapis neće biti pogrešno shvaćen ili (što je češće slučaj) zloupotrebljen?�

�

Novinarka Slađana Tasić kaže da onlajn svet ima svoje dobre i loše strane kada su mediji u pitanju:

�

"Društvene mreže i njihove objave itekako utiču na kreiranje javnog mnenja, pa svakako i na rad medija. Primera je mnogo,a jedan od poslednjih je onaj koji se tiče vakcinisanja i protivnika vakcinacije protiv virusa COV19.

I jedna i druga strana su krenule neku vrstu kampanje putem društvenih mreža, a mediji su u pojedinim slučajevima išli dotle da su pojašnjavali objave sa Facebooka. Vest bi počinjala sa 'na društvenim mrežama kruži snimak, o tome i tome, a evo šta se iza njega krije..."

�

"Mnoge informacije su javnom mnenju dostupne isključivo preko društvenih mreža, ne i putem konvencionalnih medija, te svakako utiču na kreiranje stavova šireg auditorijuma. Isto važi bilo da je reč o ekonomiji, politici, potrošačkim navikama, verskim pitanjima.. E sad, tu je zamka, jer dosta često te informacije na društvenim mrežama nisu tačne, ili su pak nepotpune, sa tačno probranim podacima, koji se plasiraju i prezentuju javcnosti.Tu je šansa klasičnih medija, koji trebaju javnosti da pruže tačne i potpune informacije, naravno blagovremeno" dodaje Tasić.�

�

I novinarka Jelena Stojković ima slično mišljenje:

�

"Lično, informacije koje se pojave na društvenim mrežama ja koristim samo inicijalno - proveravam ih i dalje istražujem.Društvene mreže u novinarstvu imaju i dobre i loše strane i treba naći neki balans" navodi Stojković.�

�

Ne verujte svojim očima�

�

Ne treba posebno napominjati da je u današnjem vremenu moguće na� najrazličitije načine manipulisati video i audio sadržajima. Većina ljudi je upoznata sa softverom Photoshop, koji može svaku fotografiju ulepšati, ili pak od nje stvoriti nešto potpuno drugačije.�

Sada postoje i 'Photoshop' softveri za video, koji mogu kreirati veoma ubedljive snimke praćene autentičnim zvukom, te je prosečnom gledaocu izuzetno teško da shvati da je u pitanju računarski generisani video klip.�

�

Istraživanje koje je obavio Pew Research navodi da preko 45 procenata odraslih Amerikanaca vesti prati na Facebooku, a polovina njih se isključivo informiše preko društvenih mreža. Ovo stavlja težište na način na koji se vesti plasiraju na ovim platformama, te se postavlja pitanje - ko je (i da li je neko uopšte) zadužen za proveru tačnosti informacija koje nam stižu sa naših smartfona ili računara.�

�

Voditeljka i urednica Daniela Boracheva kaže da gledaoci ne prave više razliku između televizije i onlajn sadržaja:

�

"Društvene mreže imaju uticaj kao i svi 'pravi' mediji - kako drugačije kad su oni postali mediji za sebe. Problem je što se obično na društvenim mrežama razmnožavaju i šire razne teorije zavera, koji nemaju mnogo veze sa realnošću. A, da imaju ogroman uticaj - svakako, inače ne bi postojale TV emisije sa temom ko je šta rekao na Twiteru i ko je koga otpratio na Instagramu" navodi Boracheva.�

�

Ika Ferer Gotić, news producent, smatra da se društvene mreže i informacije na njima mogu veoma lako i zloupotrebiti:

�

"Društvene mreže mogu biti vrlo moćan medij, naravno, ukoliko se koristi s namjerom informisanja ili dijeljenja ličnih iskustava u kojem bi se čitaoci našli u razmišljanju. Često smo svjedoci da javne ličnosti u regionu, uključujući i političare, nisu svjesni svake riječi u afektu oobjavljene na društvenim medijima, jer sam koncept nije shvaćen kao javno izgovorena riječ, za koju, recimo, gaje prema više 'tradicionalnim medijima'. Rasizam, ksenofibija, neonacionalizam, govor mržnje, pa čak i demonstracija neznanja nisu ništa umanjeniji na društvenim mrežama, pa često se susrećemo sa vrlo neiskusnim javnim ličnostima koje bi, bez imalo razmišljanja, objavile uvredljive sadržaje. Posljedice postoje. Desetine hiljada ili stotine hiliada pratilaca dijeli svojim pratiocima i prije nego što znate, 'riječ je vani' i nema povratka. U tom momentu, Vi postajete Vaša izgovorena riječ koja itekako utiče na stvaranje odredjene klime u zajednici. Jer, takve riječi izazivaju reakciju, i prije nego što znate, stvorena su dva bloka čije se sličnosti gube u raspravi, a razlike intenziviraju. Zato i postoje PR menadžeri, čija profesija se često uzima zdravo za gotovo" kaže Ferer Gotić.�

�

Lajkuj, pa glasaj

�

I političari i političke stranke širom regiona su odavno shvatili sve mogućnosti društvenih mreža. Ovo je često i najjeftiniji oblik političke promocije i izborne kampanje, a mnogim političarima - naročito onim iz manjih stranaka, Facebook i Twitter su gotovo jedini kanali za komunikaciju sa biračima.�

�

Narodna poslanica u Skupštini Srbije Jelena Žarić Kovačević kaže da javne ličnosti moraju da razumeju uticaj ovih mreža na javnost:

�

"Društvene mreže i objave koje se tiču npr. komentarisanja aktuelne situacije ili nekog događaja ili ličnosti svakako utiču na kreiranje javnog mnenja. Zato je važno da svi, a naročito javne ličnosti, dobro razmisle pre nego što izvrše bilo kakav uticaj, jer će možda doći do posledica koje niko nije želeo. Između društvenih mreža i medija, rekla bih, postoji dvosmerna veza protoka podataka. Često mediji preuzmu nešto sa društvenih mreža, a na mrežama se svakako dele vesti sa medija. U tom smislu i novinari moraju biti obazrivi, jer je tačnost informacija neretko pod znakom pitanja"

�

Predsednik 'Color Press Grupe' Robert Čoban kaže da postoji i veliki problem anonimnih 'autora' objava:

�

"Proteklih meseci često skrećem pažnju na to da javne ličnosti i nosioci određenih javnih funkcija ne smeju da obraćaju pažnju na to što na društvenim mrežama pišu i komentarišu anonimni profili. Kada je reč o autentičnim profilima iza kojih stoje stvarni ljudi - potpuno mi je razumljivo da mediji prenose njihove stavove iznešene na društvenim mrežama.�Mislim, dakle - da autentičnost i kredibilnost treba da bude jedini kriterijum. Kao što nećete obraćati pažnju na to što vam piše neko u anonimnom pismu ili u telefonskom pozivu prilikom kojeg se nije ni predstavio - tako ne sme da bude relevantno to što na društvenim mrežama komentarišu ljudi koji kriju svoj pravi identitet" smatra Čoban.�

�

I izvršni direktor CeSid-a Bojan Klačar je sličnog mišljenja:

�

"Sadržaj na društvenim mrežama je kao i svaki sadržaj, može dosta da utiče i to na one koji donose odluke tokom kampanje ili koji nisu čvrsto opredeljeni. Teško je izmeriti, međutim, u procentima koliki je taj uticaj. Na rad novinara one svakako utiču jer je na mrežama svaki pojedinac na neki način izvor informacija, plus na mrežama se pokreću teme koje su važne svim medijima. Na taj način se uticaj sa ovih mreža preliva na 'mejnstrim' medije i na mejnstrim birače."