Umetnost i emocija: Slađana Nedeljković
Lako je naslikati sliku....tako se bar meni čini
Ipak umetnička slika osim te meni važne komponente kao što je dekorativni, estetski momenat, zahteva i još likovnih elemenata.
A nekako u tim zvaničnim, važnim stvarima, propusti se priča o slici, onaj tanani emotivni deo koji nam je veoma često toliko osetljiv i nežan...
I zašto baš taj motiv?
Sećam se naše terase u ulici u kojoj sam odrasla...Bila je najlepša i naša mama najponosnija što su njene muškatle najrascvetanije, najkrupnije i da privlače pažnju prolaznika svojom raskošnom kraljevsko-crvenom purpurnom bojom.Mama mi je pokazivala semenke kao da još tada želi da zna, da bude sigurna da ću i ja sutradan imati iste, gajiti ih s puno ljubavi.
A govorila je - vidi, pogledaj kako seme liči na rodin kljun...Roda ona ptica kojoj se svi radujemo s proleća ili kad neko dobije bebu...
I....zapamtiš ili ne zapamtiš.... kao da deliċ te priče mamine ostane tu negde...
I... Odaberem često neki cvetni motiv, ovog puta MUŠKATLE...
Znači da nisam zaboravila maminu priču.,. ni maminu estetiku.
Koliko je takvih priča u nama i sećanja? Sigurno veoma puno, a da li sam vas podsetila na neke vaše ferase i jutra s muškatlama, vrlo rado bih volela da znam.
Slađana Nedeljković
