За спасавање Кипра биће потребно више новца
Спасавање Кипра је поскупело. За помоћ економији острва није потребно 17 милијарди евра, као што су раније рачунале власти Кипра и ЕУ, већ 23 милијарде. Ово преносе медији позивајући се на необјављена документа Европске комисије.
Првобитни план за спасавање Кипра је претпостављао да „тројка“ кредитора преузме на себе главни део терета. Европска комисија, ЕЦБ и ММФ су пристали да за острвску државу издвоје 10 милиона евра. Власти Кипра су се обавезале да ће пронаћи осталих 7. Сад су се услови за спасавање за Кипране веома погоршали. Ако је за веровати подацима који су процурили у медије, власти републике сад треба да прикупе двоструко више новца – 13 милијарди. Стручњаци сматрају да Кипрани не могу да пронађу толика средства. Осим тога, пораст укупног износа који је потребан за спасавање Кипра многи аналитичари називају очекиваним. Уосталом, коначна цифра се може и разликовати, сматра познати финансијски стручњак Дмитриј Тратас:
- Прилично је тежак задатак обавити ревизију у целој земљи. А управо ревизија је потребна да би се проценило да ли ће овај износ бити довољан за спасење земље. Међутим, као приближна процена, то је сасвим нормална цифра. Јасно је да може бити коригована на овај или онај начин, као што смо видели на примеру Грчке, може бити повећана. Али, можемо се оријентисати на ову цифру као на првобитну процену.
Прича се да је у Европској комисији направљена потпуна путна карта: на који начин Кипар може да прикупи 13 милијарди евра. Брисел планира да наметне острвској држави битно повећање пореза, као и план за приватизацију низа државне активе. Осим тога, око пола милијарде евра европски чиновници предлажу да се она ангажује на основу продаје већег дела злата из резерви кипарске ЦБ. Апелују да се за продају понуди 10 тона злата. Уосталом, лавовски део потребне суме Кипар треба да прикупи конфискацијом дела банкарских улога. По рачуницама Европске комисије „шишање“ депозита великих улагача из две водеће банке може да донесе 10 и по милијарди евра. У реферату се не прецизира колике губитке ће притом имати клијенти банака. Међутим, управо ово питање је централно приликом формирања коначног износа који је потребан за помоћ Кипру. У ово је уверен шеф катедре за банкарство на економском факултету Више економске школе Василије Солодков.
- Прво је постојао проблем с 18 милијарди долара. То је износ који је првобитно најављен. Затим је он почео да се повећава, а онда да се смањује. Заправо, колико је новца потребно биће јасно онда кад буду настали услови, кад се буде знало у којој мери ће се „шишати“ депозити преко 100 хиљада евра.
У међувремену су се појавиле детаљније информације о томе ко је тачно из руководства Кипра изнео новац из банака на острву недуго пре кризе. Како преносе грчки медији, то су кћерка председника Кипра и Михалис Сарис, који је недавно напустио дужност министра финансија. Чиновник је своју дужност оставио прошле недеље. Његово место је заузео бивши кипарски министар рада – Харис Георгиадис. Управо он треба да разматра нови план за спасавање економије острва. Ово питање ће министри финансија европске зоне размотрити у петак у Даблину.
Кирил Безверхи,
