Институт Курчатова: од нуклеарног оружја до вештачког сунца
Прво нуклеарно пуњење у свету, прва индустријска нуклеарна централа и први реактори за подморнице и ледоломце нису ни из далека пун списак достигнућа Националног истраживачког центра Институт Курчатова. Данас му се навршава 70 година.
Формиран у време Другог светског рата Институт Курчатова својим радом средином прошлог века фактички је сачувао свет од страшнијег рата – нуклеарног. Ипак рад његовог колектива није ограничен само одбрамбеним питањима, истакао је директор за научни развој Научног-истаживачког центра Андреј Гагарински.
- За 70 година постојања много тога се десило. Прво је био решен задатак нуклеарног оружја, практично паралелно са тим развијао се рад на нуклеарној енергетици земље, постављене су основе термонуклеарне енергетике. Решавање енергетских проблема једна је од основних заслуга института. Осим тога, било је много достигнућа у области фундаменталне нуклеарне физике.
Огромну улогу у организацији института одиграо је научни геније и организаторски таленат академика Игора Курчатова, подвукао је Гагарински.
- Игор Курчатов је био јединствени човек. Наша земља је имала среће што су успели да га нађу и одаберу за ову улогу. Он је спојио у себи квалитете одличног научника и фантастичног организатора и успео је да покрене огромну ствар у разореној земљи. У тешким условима је био сторен огроман правац, био је решен задатак формирања нуклеарног штита. Он је стварао нову науку – нуклеарну енергетику.
Успеси у нуклеарној енергетици одавно су визит-карта Курчатовског института. Како је приметио руководилац одељења за нуклеарну физику и астрофизику Физичког института РАН Олег Даљкаров, данас институт заузима једно од водећих места у међународним енергетским истраживањима.
- То је и изградња реактора, и термонуклеарна енергетика. У тим областима институт Курчатова је одиграо одлучујућу улогу. Основни радови су се водили управо тамо. Мада је први реактор био пуштен у Обњинску, конструисан је он био управо у Институту Курчатова. Ако се говори о термонуклеарној енергетици, овај рад је везан за имена научника од којих неки и данас раде у институту, између осталог академик Велихов. Сада Курчатовски институт активно учествује у стварању реактора ИТЕР. Овај пројекат обједињује многе земље, рекатор се гради у Француској, али основне конструкторске идеје су биле предложене управо у нашем институту.
Термонуклеарни реактор ИТЕР у Француској, којег зову „пралик вештачког Сунца“, то није једини велики међународни пројекат Курчатовског института. Уз учешће Националног истраживачког центра прављен је и Велики хадронски колајдер у центру за европска нуклеарна истраживања ЦЕРН у Швајцарској. Као велики фактор у светској науци, Институт Курчатова учествује практично у свим важним пројектима међународног нивоа у области физике.
Григориј Миленин,
