Биолошка старост

17-04-2013 10:48:22 | | Глас Русије, фото: © Flickr.com/adwriter/cc-by-nc/ vostok.r |


Здрави начин живота, правилна исхрана, одсутност штетних навика. То су главне препоруке за човека, који жели да изгледа младалачки. Међутим, практично свако од нас може да се сети људи, који нису себи ништа ускраћивали, при томе су у 70. години изгледали здравији од својих 40-годишњих пријатеља.

Зашто неки срећници у 40. години изгледају као да имају мање од 30, док други у 35. години изгледају као да имају 50? То су покушали да сазнају научници из Холандског националног института друштвеног здравља и човекове средине. Они су проучавали здравствено стање 6000 људи од 20 до 50 година. Резултати истраживања сведоче да су савремени људи старији од свог правог узраста за 15 година. Већ у младим годинама они пате од повећаног крвног притиска, гојазности и дијабетиса. Гојазност код девојака је двоструко чешћа него код њихових вршњакиња пре 10 година.

Мада при томе различити научници тврде да је слика старења у свету у последње време очито млађа. Узрок је у продужењу људског века код становништва. Тог се става придржава и директор Националног геронтолошког центра, професор Вјачеслав Крутко.

- У Енглеској, у Европи и свуда је у току више година забележен раст трајности људског века, односно, људи су уствари здравији, што одговара биолошком узрасту, који одражава општу виталност, општи интегрални ниво здравља.

Пре две године се сазнало да се трајност људског века у Русији повећала за годину и по дана, те просечно износи нешто више од 70 година, што се може упоредити с европским показатељима. При томе морталитет се смањио за више него 5 одсто, што је у нашој земљи рекорд у току последњих 19 година.

У сваком случају је прикладност биолошког и фактичког узраста индивидуална ствар, на коју утичу такви чиниоци као што су здрави начин живота, штетне навике, наследност и други. Ко жели да изгледа млађи од података са личне карте мора да узима у обзир такозвани индекс дуговечности, - прича председник Европског удружења геронтологије и геријатрије, дописни члан РАМН Владимир Хавинсон.

- На првом је месту ограничење калоричности исхране. Ограничење калоричности исхране за 30 одсто смањује честину дијабетиса скоро за 90 одсто и честину ризика оболења од рака за 50 одсто, те повећава квалитет живота за 15-20 одсто. На другом месту је примена различитих антиоксиданата. На трећем месту је примена пептидних геропротектора. Односно, пептиди регулишу активност гена, а гени контролишу синтезу беланчевине. Старење је уствари смањење синтезе беланчевине. Пептиди обнављају, свакако, делимично, синтезу беланчевине.

Познато је да је поштовањем правила здравог начина живота и применом специјалних пептидних лекова под контролом лекара човек способан да повећа трајност свог живота за 40 одсто.

Још један начин да човек остане вечно млад открили су психолози. Према њиховом мишлењу, човек, који има живони циљ, способан је да одложи период старења све док не постигне тај циљ. Фактички за организам то је програм акција за одређени рок. Важан моменат у спречавању старења човека је пренос циља за одређену, али дужу перспективу. Како је познато, често је процес много интересантнији од резултата. Зато ставите циљеве, маштајте – онда вас превремене боре дуго неће забрињавати.