Сочи потпуно спреман за Зимску Олимпијаду 2014
Први приватни космички телескоп Сентинел, намењен за тражење астероида, биће лансиран 2017. године. Неопходну суму од 450 милиона долара сакупиће некомерцијални фонд В612 Фондејшн који су основали астронаути САД. Фонд ће преносити информације које сакупи телескоп NASA-и. Са своје стране Агенција ће давати средства за даљу космичку везу, како би се успостављао контакт са телескопом.
Лансирање телескопа ће омогућити да се пронађе 90% астероида пречника од 140 метара који могу приликом пада на Земљу да униште, на пример, град. По оценама астронома, таквих је најмање пола милиона. Ради поређења: у датом тренутку су сакупљени подаци само о 10 хиљада сличних астероида.
По свом типу Сентинел је инфрацрвени уређај. Он ће реаговати чак на ништавну разлику температура између површине астеродида мало загрејану Сунцем и позадином космоса која је блиска нули Келвина. За бољу осетљивост сензори уређаја ће бити охлађени до криогених температура. Уређај ће бити лансиран у орбиту око Сунца, блиску орбити Венере. То се образлаже тиме што када астероиди долећу са стране Сунца, са Земље се не виде, каже шеф одељења за физику звезданих система Астрономског института РАН Олег Малков.
- Ми не можемо да гледамо у Сунце и његову околину нашим телескопима, превише је интензивно светло. Зато је добро када постоји могућност да се телескоп удаљи од земље и гледа са друге стране. Орбита Венере је добро решење. Најбоље решење би била орбита још ближа Сунцу, рецимо Меркура, али што даље од земље, има више проблема са везом. И на сам уређај ће бити тешко навођење због његове блискости Сунцу.
Космички стражар неће лишити смисла земаљске ситеме упозоравања на астероиде који се сада праве у Русији и другим земаљама. Говори шеф одељења за физику и еволуцију звезда Астрономског института РАН Дмитриј Вибе.
- Земаљски инструменти имају много недостатака везаних за метеоролошка и временска ограничења. Али оваква мрежа кошта релативно мало и ови телескопи допуштају сталну модернизацију. Са друге стране, космички телескоп има много веће могућности, него земаљска мрежа. Али такав телескоп је врло скуп, не може се ремонтовати. Тако да се не можемо ослањати само на једно решење. Боље је користити и земаљске системе и космичке телескопе.
Мисија Сентинел омогућава научницима да направе тродимензионалну динамичну карту унутрашњег дела Сунчевог система. То значи да ће моменти опасног зближавања астероида са Земљовм бити предсказани деценијама унапред. А то значи да ће човечанство имати времена да разради операцију спречавања судара. За 2022. годину Европска космичка агенција је планирала пробу сличне операције са двостурким астероидом Дидим. У његов мањи део великом брзином ће улетети кинетички диск. Затим ће „сателит“ повући за собом основни део Дидима, играјући улогу гравитационог тегљача.
Рок службе телескопа условљен је виталношћу његовх најосетљивијих чворова – жироскопа и крогеног агрегата који ће бити направљен по принципу Стирлинговог мотора. Дати чворови ће радити до 6 година. За то време Сентинел треба да стигне да изврши све планиране задатке.
Борис Павлишчев,
