Да ли је сада спреман вагон за капитулацију?
Пре десетак дана, описујући ток бриселских разговора, премијер Дачић је верно описао атмосферу на преговорима, рекавши да је у Бриселу само недостајао вагон за потписивање капитулације, мислећи притом на чувени железнички вагон у Комјењској шуми, у коме је Хитлер 21. јуна 1940. године у Другом светском рату натерао Француску да потпише капитулацију. Међутим, с обзиром да се у наставку бриселских преговора увелико очекује потписивање споразума са Приштином, који у суштини не значи ништа друго него прећутно признање косовске независности, онда се чини да је и тај вагон за капитулацију сада спреман за српску делегацију и потписивање може да почне.
Ипак, чини се да ће једина разлика између тадашње француске капитулације, и ововремене српске, бити у томе што се ова потоња неће називати својим правим именом, него тешким компромисом који подједнако задовољава обе стране.
Али ко ће у том случају бити стварни и једини победник, а ко губитник, јасно говори и јуче усвојена резолуција Европског парламента о Косову, у којој се позивају чланице Европске уније које до сада нису признале независност Косова, да то сада учине. Већ из тога се јасно види да не само албанска страна у преговорима, него и европски посредници немају никакву сумњу у то да се на преговорима само утврђује блага србска аутономија унутар независног Косова, а Београд се прећутно прави да то не примећује.
А очигледно је да албанска страна зна и како да се захвали европским посредницима за пружене услуге, па је тако скоро незапажено у србским медијима прошла вест да је влада Косова донела одлуку о продаји 75% акција покрајинске фиксне и мобилне телефоније немачкој компанији “Аxос Капитал” у конзорцијуму са британском “Најафи Компани”, иако је тиме на најгрубљи начин повређено право државне својине Републике Србије и право приватне својине осталих акционара, или другим речима, на тај начин је извршена отимачина српске имовине.
Тим поводом су из Канцеларије за Косово и Метохију изјавили да су немачки и британски купци обманути о стварној власничкој структури косовског Телекома и Поште, али мало је вероватно да они нису били добро обавештени о томе ко су прави власници. Отуда звучи крајње трагикомично саопштење из исте Канцеларије у коме се истиче да ће о овој нелегалној узурпацији српске државне и приватне имовине обавестити међународну јавност и све релевантне факторе међународне заједнице, када је јасно какав је став те исте међународне заједнице. А да у то нема ни најмање сумње, говори чињеница да су амбасаде Немачке, Велике Британије и Сједињених Држава на Косову већ поздравиле приватизацију косовске поште и телефоније, и то у јавном, заједничком саопштењу. И стога, потпуно је нереална изјава Канцеларије за Косово и Метохију да су купци отете српске имовине обманути о стварној власничкој структури, и штавише, пре би се могло рећи да се самообмањује онај који не жели да види стварност.
А стварност после свих рунди бриселских преговора ће по свему судећи бити таква да ће функционисати независна косовска држава, управо онако како је доживљава и Европа која је посредник у преговорима, само што ће неки то отворено да примећују, а неки ће покушавати да то порекну.
У сваком случају, уколико заиста дође до потписивања договора са Приштином, како се већ усхићено најављује у медијским насловима, показаће се да смо били у праву, тврдећи још пре само десетак дана, да је тобожње одлучно србско НЕ бриселском споразуму, заправо представљало тактичко ДА са одложеним дејством.
А такво званично изговорено и потписано ДА са српске стране имаће заиста историјски значај, али у смислу суштинског признавања косовске државности, без обзира како ће се затим тај чин тумачити дипломатским речником.
Ратко Паић,
