Кримски бисер у круни руске империје
Пре 230 година царица Јекатерина Друга потписала је Манифест о придруживању Крима Руској империји. На полуострво је после дугог рата стигао мир. За невиђено кратко време израсли су градови. Крим се брзо претварао у важан трговински и културни црноморски центар.
Припајању Крима претходио је шестогодишњи руско-турски рат. Његов резултат био је споразум из 1774. године по којем је Османска империја одустала од претензија на полуострво. Али само припајање прошло је без крви. До тог тренутка кримски кан се одрекао престола и дошао под заштиту Руске армије. А непријатељски расположена против Русије локална елита је побегла у Турску. Говори историчар Наталија Болотина.
- Потписивање Манифеста о придруживању Крима Руској империји био је важан фактор у време Јекатерине. Пошто је Русији било врло важно да има излаз на Црно море. Посебно за војну флоту. Главни јунак и организатор тог догађаја, Григориј Потјомкин, писао је да је придруживање Тавриде било достојно Александра Македонског, да ће јекатерина Друга унети своје име у списак великих монарха Европе. подвлачили су то и савременици, указивајући управо на припајање које је прошло без крви.
Нико тада није могао да претпостави да за четири године могу да се изграде градови и пресели мноштво људи на плодну земљу. А што је најважније да се направи снажна флота. Морнари су на бродовима пуцали из топова и поздрављали царицу узвиком: Вива, Јекатерина! Страни амбасадори су били одушевљени. У наредних век и и по Крим је издржао неколико ратова. Али његову судбину решио је изузетни случај. 1954. године на једном од високих заседања тадашњи совјетски лидер Никита Хрушчов одједном је као узгред рекао: Постоји мишљење да Крим треба предати Украјини. Питали су га зашто. Тако је једноставније, одговорио је Хрушчов. О томе има много конспиративних верзија. Али де-јуре и де-факто Крим је остао у саставу Украјине која је 1991. стекла независност. Коментарише експерт информационо-аналитичког центра Всеводол Веселов.
- Русија се придржава у својој међународној политици принципа неприкосновености граница после распада Совјетског Савеза. Чињеница да се Крим налази у саставу Украјине више се не може оспорити. Али кримско становништво углавном говори руски. Русија ће у сваком случају уницати на унутрашњу политику Крима. Кримски фактор ће се појављивати у односима поново поводом Црноморске флоте. То се не може искључити.
Крим називјау не само бисером Европе, већ и раскрисницом историје. Током векова тамо су се насељавали Готи, Хуни, византијци и други народи. Али ипак најупечатљивија страница у његовој бурној судбини остаје придруживање Руској империји пре тачно 230 година.
Михаил Аристов,
КАТЕГОРИЈЕ
