Галопирајуће климатске промене мењају изглед природе Швајцарске

22-04-2013 01:15:10 | | Глас Русије, фото: © Flickr.com/Jaako /cc-by-nc/ vostok.rs |


Човечанство се последњих десетак година суочава са вртоглавим климатским променама чије последице још увек нико са сигурношћу не може да предвиди. Демографску експлозију становништва прати све већа употреба стандардних типова горива а то опет повећава концентрацију C02 у ваздуху. А готово сваки од 7 милијарди људи настоји да има и сопствени аутомобил за превоз што, опет, додатно повећава концентрацију издувних материја у ваздуху и директно утиче не само на здравље људи у мегаполисима већ и на неповратно нарушавање екосистема.

Све ово делује као “појава са којом се суочава тамо неко”, далеко од нас. Међутим, тврде експерти Швајцарског савезног уреда за животну средину, метеорологију и климатологију (БАФУ) - “ Климатске промене на најдиректнији начин почињу да утичу на све нас. Конкретно у Швајцарској је 2011. година запамћена као “најтоплија” од 1864. године када је почело редовно мерење температуре. А последњих 50 година, температура у Алпској конфедерацији повећавана је у годишњем просеку за близу два степена целизијуса . Последице су више него катастрофалн,е а осећају се на променама хидросфере, вегетације, криосфере, и са директним утицајем на економију и друштво. “

У студији о “Климатским променама у Швајцарској”, експерти БАФУ, даље наводе “ да је евидентно годишње смањење укупне масе глечера за близу 0,5% које прати и смањење површина које су у току године покривене снегом. Директна последица овога су проблеми у зимском туризму и већа употреба технике за производњу вештачког снега како би се динамика ски туризма одржала. “

“Повећање просечне годишње температуре узрокује и појаву све већег броја оболелих од срчаних и дисајних проблема. А све то прате и миграције биљних врста које се “повлаче у више слојеве Алпа””.

Како би се на постојеће климатске промене адекватно одговорило, уз већ постојеће мера заштите климе, савезни Парламент Швајцарске одлучио је да се разради и “Стратегија прилагођавања новонастилм климатским условима”.

Једна од мера прилагођавања новонасталим условима је и план да се до 2050.године Цирих претвори у први град у свету у којем ће сви аутомобили бити на електропогон. Циљ је да се смањи емисија CО2 који долазе и из издувних гасова аутомобила на бензин и дизел горива.

Да би се овај амбициозни план реализовао неопходно је комплетно прилагодити постојећу електромрежу Цириха. Поред осталог мора се на улицама поставити довољан број “места за пуњење батерија аутомобила”, напонски део мреже такође мора да се подеси. Итд. “Посла је јако много”, кажу стручњаци, “и морамо брзо да радимо како би се на што ефикаснији начин одбранили од галопирајучих климатских промена”.

У ту сврху, град Цирих је у сарадњи са Електроверком израдио и студију Артемис у којој је до детаља разрађен редослед потеза које ваља предузети.

И док се Цирих престројава на дефинитивну употребу електричних аутомобила, ски центри “наоружавају” модерном техником за прављење снега, дотле се широм Европе води дискусија о забрани продаје пластичних кеса. Како год било, клима се све више мења, температуре расту а ефекти попут невремена у виду торнада, постају реалност присутна не само у Америци већ и широм Европе.

Зоран Виторовић,