Како је Русија оптуживала Царнајева пред CIA и шта је од тога испало
Тужне изјаве Зубејдат Царнајеве о невиности њених синова сигурно су изазвали осећај дежа-ву код многих Американаца, који се сећају некадашње бројне репортаже из Чеченије.
Сличне жене су тада исто тако плакале пред камером и исто тако тврдиле да је тај и тај екстремиста невин, да су му подметнули кривицу, преварили га итд. Амерички новинари су веровали тим дамама. Уредништва и јавно мњење су веровала вероватним жртвама – како да не верују женама, представницама по свој прилици потлачене етничке мањине? Даме у марамама, које плачу, биле су много убедљивије од генерала, јавних тужилаца или неких тамо чиновника у пословним оделима. Због тога су америчке новине током више година биле пуне чланака о племенитим или у сваком случају превареним терористима и о малом, али храбром народу који угњетава Москва.
Међутим, Бостон је друга прича. Експлозија је усмерена не против Руса, већ против Американаца. Камере су снимиле ранце са експлозивом. Постоје и становници, који су видели Тамерлана и Џохара како су дочекали хицима и бомбама полицајце, који су покушали да их ухапсе. Преварили су терористи себе саме – својом подмуклошћу, незахвалношћу и презиром према људском животу. Надам се, да је људима у САД-а, који имају бар неку меморију, постало је јасно: повезани с терористима родбинским и етничким везама даме у марамама имају потресан таленат аутосугестије, када претварају терористе у невине жртве околности. Не би се смело веровати свим речима тих дама. Штета, што то постаје јасно сувише касно, о чему се, између осталог, доста детаљно изјаснио председник Путин приликом директног преноса.
- Русија је сама жртва тероризма. Увек сам негодовао када су наши западни партнери, као и ваши колеге из западних медија – када су они наше терористе, који су извршили сурове терористичке акције, називали устаницима. Скоро никад их нису називали терористима. Међутим, проблем је у томе, што су им, терористима, пружали помоћ – информативну, понекад директно, понекад индиректно - и политичку, финансијску подршку. Таква је подршка увек пратила њихову делатност на територији Руске Федерације.
Данас се у Америци врши истрага: зашто амерички специјални ресори нису узели у обзир упозорења својих руских колега да је Тамерлан Царнајев опасан радикал-исламиста. Дописник листа Њу-Јорк тајмс Мајкл Шмит је открио да је уствари из Русије стигло два саопштења. Прво је руска страна покушала да убеди у то ФБИ. Када он није нашао у Тамерлану Царнајеву ништа опасно, упозорење о опасности добила је и ЦИА. Међутим, ни америчка обавештајна служба није озбиљно прихватила забринутост Руса. Зато данас јастребови у конгресу траже строжу миграциону политику. Односно, грехе браће Царнајевих морају да плате Латиноамериканци, Руси, као и други странци, који намеравају да живе у САД-ама. Генерал-мајор Џон Алтенберг у одговору на питања нашег вашингтонског бироа препоручио је америчким сенаторима, који се огорчено боре за безбедност, да не пребацују на имигранте грешке своје сопствене политике.
- Разочарала ме је чињеница што политичари користе тај инцидент да би опонирали имиграционој реформи у САД-ама или ставили је под знак питања. Та је реформа потребна земљи, имамо 11 милиона људи, који илегално живе у САД-ама. Мислим, бостонски инцидент не сме да утиче на имиграциону реформу. Осим тога, нисам сигуран, да је имиграциона политика тај инструмент, којим морамо да осигурамо безбедност граница. Постоје и други методи осигурања безбедности – например, обавештајна служба, размена информација.
Свакако, трагедија у Бостону није последица имиграционе реформе, већ резултат конкретних грешака америчке политике у области спољних веза и безбедности. Поједностављени поглед на рат у Чеченији као на праведни устанак против злогласног руског империјализма резултирао је погрешним одлукама. Пут у САД је био отворен за бивше екстремисте, чланове такозване владе Шамила Басајева, који је, подсећам, био премијер уз Масхадова. Молбе Русије о екстрадицији тих људи су биле одбијене још почетком миленија. Зато та господа радо издају у САД-ама успомене – књига бившег шефа ичкеријске дипломатије Иљаса Ахмадова је изашла с предговором Збигнева Бжезинског. Давно није тајна, који фондови сарађују с бившим чеченским терористима. Није случајност да одмах после терористичке акције фонд Џжејмстаун није нашао ништа боље него да пориче везу Царнајевых с међународним исламистичким илегалствомм. И то, као доказ тога свог убеђења Џжејмстаун је још једном објавио старе чланке професора Глина Виљемса – предавача високе школе, где је студирао Џохар Царнаев, чије су приче о тобожњим херојима, чеченским екстремистима могле да подстакну 19-годишњег Царнајева за терористичку акцију. Све то ствара неповољну ситуацију за сарадњу између специјалних ресора Русије и САД, што је био приморан да призна и Путин приликом директног преноса:
- И раније смо казали да се треба бавити не декларисањем заједничких опасности, већ сарадњом. Ова два злочинца су на најбољи начин потврдили правилност наше тезе.
Ради обнављања кооперације руских и америчких специјалних ресора има још време. Међутим, време, које пролази после бостонске терористичке акције, смањује те могућности. Зато о такозваној вредносној несагласности наших специјалних ресора данас активно пишу сви ти фондови, новине и аутори – који, природно, апсолутно нису заинтересовани за руско-америчку сарадњу.
