Олимпијска бакља ће бити пренета у космос

01-05-2013 12:21:33 | | Глас Русије, фото: РИА Новости/ vostok.rs |


За време штафете олимпијске ватре пред Зимске игре у Сочију бакља ће обравити на МКС и чак ће „изаћи“ у отворени космос. Свечано ће је предати један другом, Руси, Олег Котов и Сергеј Рјазански, који ће попунити посаду станице у септембру. Како би се олимпијска бакља нашла у орбити, старт брода Сојуз са новом посадом МКС ће бити изведен раније.

Првобитно је било планирано да Сојуз крене ка МКС 25. новембра. По новом плану лансирање је померено за 7. новембар. Осим нове посаде брод ће пребацити на Међународну космичку станицу и бакљу са олимпијском ватром. А на Земљу ће се она вратити пет дана касније, заједно са старом посадом. Датум слетања такође ће бити померен – са 10. за 12. новембар. На станици ће бити ретка ситуација: извесно време такмо ће се налазити учесници неколико експедиција истовремено, укупно 9 особа.

Штафета олимпијске бакље стртује у Москви 7. октобра. На путу у Сочи тркачи ће проћи 2900 насељених места и боравиће у сва 83 субјекта РФ. Због одлакса у космос, земаљаска етапа олимпијске штафете ће се за кратко прекинути.

За штафету ће бити припремљено 14 хиљада бакљи сребрнасто-црвене боје у виду пера митолошке птице Феникс, која доноси срећу. Космичка бакља има исту форму, боју и величину. До недавно је било тајна само да ли ће она заиста горети.

Саветник председника Ракетно-космичке корпорације Енергија космонаут Александар Александров сматра да живи пламен у орбити није фантастика.

- Ако буду хтели, значи урадиће. Код нас све умеју. Изаћи ће космонаут, он ће имати кутију, унутра бакљу, изнеће је. Технолошки све може да се направи.

Ипак постоји и друго мишљење: отворени пламен на космичком броду може да буде врло опасан. Коментарише потпредседник Санкт-Петербуршке федерације космонаутке Олег Мухин.

- Обим ваздуха око бакље сагорева. Ако се прави фитиљ, треба га стано хранити енергијом. Треба узети много гаса и он ће сагорети сав кисеоник. На Земљи се пламен може преносити. У авиону такође. Али не у космичком простору. Сасвим су различита оптерећења, услови.

Како би бакља горела и у МКС и на звреме изласка космонаута у отворени космос, потребна је не само боца са гасом, већ и велика резерва кисеоника. У бесежинском стању усијани продукти сагоревања се не подижу нагоре, као што се дешава на површини Земље. Они ће се окупљати око ватре. А то може да проузрукује прегревање боца и њихову експлозију, ако се не предвиди гломазан заштитни комплекс. Зато је Роскосмос решио да не ризикује и да прође без жвиог пламена. Мада, вероватно, у космичкој бакљи пламен ће ипак бити некако имитиран.


Између осталог питања могућности пребацивања живе ватре у космос су била покренута 1996. године пред Летње игре у Атланти, као и пред Игре у Сиднеју 2000. године. У оба случаја организатори су одустали од ове идеје, и у орбиту на шатловима су отишле бакље са светлосном имитацијом пламена.

Осим космоса у штафети олимпијске бакље има и других необичних маршрута. Пламен треба да буде пребачен на врх Елбруса, највишу планину Европе, на Северни пол, као и да се спусти на дно Бајкала. Детаљи „подводне“ операције која је по сложености упоредива са космичком за сада се не саопштавају.

Борис Павлишчев,