Прослава Васкрса уз тихе претње Србије упућене Србима

07-05-2013 03:43:16 | | Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs |


Широм Балкана и целог света јуче је свечано обележен највећи хришћански празник – Васкрсење Христово. Прославили су га православни верници у Србији, Црној Гори, Републици Србској, а такође и сви православни који се придржавају јулијанског календара, од Грчке на југу Европе, па до Украјине, Белорусије и Русије на истоку.

У Београду је централну васкршњу Свету архијерејску литургију између суботе и недеље служио Патријарх србски Иринеј у Храму Светог Саве, у присуству неколико хиљада верника, а међу њима је био и премијер Србије Ивица Дачић. У прочитаној васкршњој посланици, србски патријарх је поручио народу да „остану уз Христа који је победио смрт као нашег највећег непријатеља, а уз њега да останемо и уз наш страдални народ на Косову и Метохији.“

А и тамо, на Космету, у тешкој, али празничној атмосфери прослављен је Васкрс у бројним храмовима и манастирима, као на пример у манастиру Грачаница пред више стотина људи, те у цркви Светог Димитрија у северној Косовској Митровици пред окупљеним мноштвом православних верника. С друге стране, у местима попут Призрена, који су етнички потпуно очишћени од српске популације, тек малобројни Срби су успели да се окупе у тамошњем саборном храму.

Радосно је било и на другим меридијанима, па чак и у свемиру на Међународној космичкој станици. У Русији су свечане службе одржане у преко 10.000 цркава и манастира, на којима је било присутно четири милиона верника, а на централној литургији у Храму Христа Спаситеља у Москви, руски патријарх Кирил је поручио да је Христ скинуо наше катанце, а да ли ћемо отворити врата и изаћи на слободу или ћемо остати у ћелији – то је већ наш слободан избор, и додао да Није једноставно бити слободан. Свако зна како је тешко бранити слободу и независност државе. За то су понекад потребни натприродни напори. Једни који још имају довољно времена и снаге, настављају с покушајима да пронађу слободу, а други се мире с положајем роба.

А што се тиче световне власти, у Србији је председник Томислав Николић у својој честитци свештенству и верујућим грађанима поводом Ускрса упутио апел, како је рекао, да не заборавимо србско Косово и Метохију, за које се свакодневно молимо и боримо, и кога ниједан Србин нема право да се икада одрекне.

Међутим, у јучерашњој празничној атмосфери, могле су се чути и речи из србског државног врха које су заправо звучале као суптилна, али прилично јасна претња косовским Србима, да држава има и може употребити принудне мере којима ће се и они приморати на прихватање бриселског споразума, упркос њиховом чврстом ставу да је тај споразум за њих апсолутно неприхватљив.

Наиме, први потпредседник владе Србије Александар Вучић, на ускршње јутро је дао изјаву у којој је поручио да држава има бројне механизме да спроведе бриселски споразум, али не жели да показује силу, а то је по његовим речима неопходно зато што Србија неће добити датум уколико не почне да примењује „Бриселски споразум“ до Видовдана, како је то одредила Европска унија. Такође, Вучић је рекао и то „да је држава јача од сваког противника споразума“, чиме се заправо само надовезао на изјаву премијера Дачића, дату неколико дана раније, у којој је рекао да постоји могућност укидања институција Републике Србије на Космету, назвавши их паралелним институцијама, као и могућност увођења санкција непослушним лидерима, попут укидања плата.

Па ипак, како се могло чути од председника већински србских општина са севера Косова и Метохије, они су решени да не мењају своје ставове, а указују и на чињеницу да Приштина и Европска унија сада желе применити чак и оно чега није било у поменутом споразуму, мада је по њима неприхватљиво и све оно што јесте парафирано у 15 тачака споразума.

У сваком случају, кроз јучерашњу радосну и свечану атмосферу поводом Христовог васкрснућа, могао је да се осети и помало непријатан тон који је подсећао на претње државе Србије упућене својим сопственим грађанима, Србима на Косову и Метохији. То је сигурно био разлог да се међу некима појави сумња и питање – може ли у таквим околностима и србска државност на Косову и Метохији да васкрсне исто као и Христ на тај свечани дан?

Ратко Паић,